Napokon „Zastave“ u HNK, zagrebačkom!
Zapisa Slobodan Šnajder i nastavi: „Ni Marta, a pogotovo Ana Borongaj, nisu potpune fikcije, kao što to nije ništa u tom romanu; nisu to ni fantomi raznih obličja i imena. Itekako su stvarni. Ako Ana Borongaj NOSI predstavu, znajmo da je postojala neka Ana koja je Krležu, ako ne nosila, a ono svakako zanosila. Književnici valjda i ne rade ništa drugo nego opisuju svoje susrete s Muzama, kadgod da su se oni desili.
Petrarkina Muza izrodila je hrpu djece, nijedno pjesnikovo, a on je o njoj i dalje pisao kako ju je prvi put vidio – kada ga je, što? – pa zanijela. Potom je mnogo puta zanijela s nekim drugim. Muze su ponekad takve…“
Potaknut tekstom poslao sam mu reči hvale: „Bravo maestro za muze, kada sam to napisao u mojoj knjizi o Andriću akademik Palavestra mi je rekao da nobelovca stavljam u prosekturu…, shvatio me je prof. Matvejević. Rukopis o Krležinim Zastavama čeka kod izdavača u Opatiji, ali ostaje mi samo nada, još jednom hvala za muze i realnost u literature bravo od srca…
Odgovorio mi je: Hvala Vam na podršci, Muze su ozbiljna tema, premda ne zvuči tako. Za Andrića sam siguran.
Moj primer za Ivu Andrića
Dragutin Furunović u doktorskoj disertaciji „Ceste Gustava Krkleca“ piše: „Persida – Siđuška, prva žena Gustava Krkleca, potiče iz ugledne kuće. Siđuška je kći Adama Karšnievića, po narodnosti Poljaka… Krklečeva žena Persida – Siđuška nije bila samo lepa žena već i vrlo obrazovana, samosvojna i napredna žena za svoje vreme čak isuviše napredna. Krklec je bio sekretar Beogradske berze. Ozbiljni i cenjeni činovnik Zadružne banke. Ljubitelj vina. Andrić je bio veoma blizak sa Gustavom Krklecom i njegovom, prelepom suprugom Persidom Karšnijević, Poljkinjom. Andrić je glavni krivac što se Siđuška razvela od Gustava. Persida je bila vrlo lepa žena, i napredna, veoma napredna za svoje vreme (pušila, igrala tenis, pisala pesme), žena koja ne trpi nikakve pokornosti. Gordana (ćerka) spominjala je Andrića koji se udvarao Siđuški.“
Andrić je u romanu „Gospođica“ literarno obradio Gustava i Siđušku. Primer: „Jednog februarskog dana ulazi lepa i visoka žena, u dugom kaputu od crne čoje, operveženom oko vrata i ruku smeđim, skupim krznom. Na glavi joj mala šubara od istog krzna. Belo i nežno lice, sa plavim očima, lako porumenelo od studeni i mokro od izmaglice. Ona je strankinja, Poljkinja poreklom, ali odrasla u Bosni. Muž joj Hrvat, državni činovnik, kicoš gordog i otmenog držanja, poznat kao ljubitelj i kocke i vine i veselih žena. Gospođica ih poznaje iz viđenja i po imenu. Zbunjeno i nevešto mlada žena otpočinje razgovor a onda, ostavljajući po strani svaki obzir i svaki pokušaj veštine, počinje da kazuje u čemu je stvar…“
Posle avanture sa Krklečevom Persidom, puca prijateljstvo s Gustavom, a on odlazi u Pariz. Nikada više nisu bili tako bliski.
Andrić je za života bio tajna, takav je ostao i posle smrti…
(„Ceste Gustava Krkleca“: „Lepo se oblači i privlači pažnju svojim izgledom i elegancijom… Zašto se pesnik razveo od nekada voljene žene,o tome nije voleo da govori. Ni ćerka njihova Gordana kojoj je majka, kad je odrasla, verovatno govorila o tome. Pa ipak, jednom je zgodom rekla: „Morali su se rastati jer je tata puno zapostavljao mamu, a i zbog toga jer su bili, svako za sebe, nezavisni, gordi i veliki. Ili je možda nešto drugo u pitanju?
Po mišljenju nekih istraživača Andrićevog života (Karaulac), Andrić je glavni krivac što se Siđuška razvela od Gustava. Gustav je opet slavan, lep i omiljen kod žena koje ga na svakom koraku opsedaju. Možda je u pitanju ljubomora?, drugi muškarac ili druga žena? (Gordana mi) je o tome puno govorila, spominjala Andrića koji se udvarao Siđuški, te mnoge žene koje su prolazile u to vreme kroz život pesnikov koji se, telesno i duhovno krepak, onespokojavao ženama, a posebno nekom glumicom, muslimankom iz Sarajeva koju je puno voleo i sa kojom je želeo da se oženi. Rastanak od voljene Siđuške kao da ga nije mnogo pogodio, tako se bar čini. Iako je razveden od nje, njoj i dalje piše pisma, posvećuje pesme, ali to nije više ono nekadašnje oduševljenje!)…
Jovan Rukavina
