U tradicionalnoj Gradskoj akciji, na Svetog Iliju
Šabac je istinski grad humanista, a za to je bila potvrda i tradicionalna Gradska, Ilindanska, velika letnja akcija prikupljanja krvi za potrebe šabačke Opšte bolnice (opet po tradiciji održana u Kulturnom centru). Dar, onaj najveći, nezamenljiv, bila je sto jedna jedinica krvi; a njih još dvadesetoro želelo je da daruje krv tog dana… Njihovo delo, vredno svake reči i svakog poštovanja
Komisija šabačkog Crvenog krsta, za okupljanje dobrovoljnih davalaca, uspešna u onom najznačajnijem – motivaciji i radu sa davaocima, uvek dobar organizator, mnogi, poput Mije Marjanovića, Dragana Milovića, Mitra Milanovića, Stojiše Gavrića.., i na Ilindan sa pruženom rukom. Zajednički brinu da akcija besprekorno „teče“… Koordinator rada komisije, Zoran Radukić, ističe da se akcija kao velika Gradska, organizuje na Ilindan, ili oko tog praznika, već deset-jedanaest godina.
-Gradska uprava podržava aktivnosti dobrovoljnih davalaca. Apelujem
na sve humane ljude, koji su u prilici da daruju krv, pogotovo u ovom letnjem periodu… Lično, drago mi je da od kada sam u Gradskoj upravi, svake godine, u okviru ove akcije dajem krv. Mislim da svi koji mogu treba to da urade; iz humanih razloga jer će nekome pomoći, ali i iz zdravstvenih, jer davanje krvi je zdravo, a ujedno i provera i potvrda sopstvenog zdravlja – bila je poruka predsednika Skupštine grada Šapca, Nemanje Pajića.
-Organizovanje ovako velike akcije je način da se za letnji period obezbede dovoljne količine neophodnih rezervi krvi; sa tom praksom akcije se organizuju na nivou cele Srbije. Koristimo ovaj dan, neradni, u smislu radova u poljoprivredi, tako da nam dolaze naši davaoci iz svih sredina. Uvek ove akcije krasi lepota druženja sa ovim divnim ljudima, i naša je radost što prikupimo dovoljno jedinica krvi da podmirimo ovaj letnji period… Najveće hvala je našim davaocima, posebno je uvek radost kada se pridruže novi, mladi… Uputio bih i ovom prilikom, veliko hvala našoj Gradskoj upravi, za podršku.“
Posao, saradnja, prijateljstvo… Sve su to odrednice koje vezuju Službu transfuzije sa dobrovoljnim davaocima krvi…
-Kao što vidite, odziv je izuzetan. Dovoljno je videti ovu sliku, ovo je pokazatelj humanosti ovih ljudi. I kad god me pitaju o akciji, ono što želim da istaknem je da Šapčane krasi humanost, i ne samo njih, često nam se pridruže i njihovi gosti, a humanost je odrednica i svih koji gravitiraju ovom prostoru; mislim na Mačvu, Posavotamnavu, Pocerinu, gde god se pojavimo, jer mi smo svakodnevno u kontaktu sa višestrukim davaocima – reči su načelnika Službe transfuzije, dr Mitka Brajića. Podseća na zajednički, organizovani rad sa komisijom Crvenog krsta: „Naš plan nije samo ova akcija, naš plan su sve akcije u toku dvanaest meseci. Davalaštvo i rad sa dobrovoljnim davaocima nije kampanja, to je kontinuiran rad, to je, kako mi kažemo, jedna misija dobre volje. Naši saradnici su pre svega izuzetno plemeniti ljudi; u svojim sredinama i organizuju akcije, i motivišu i povedu i članove svojih porodica, svoje drugove, prijatelje… Uz ovoliko okupljenih humanista, ova današnja akcija je istinski praznik. Još jednom bih ponovio, ovo je jedna u nizu naših akcija, svakako jedna od većih. I koristim priliku da zahvalim svima na učešću i da ih pozovem da učestvuju u svim našim akcijama. Hvala i vama što nas pratite, što omogućavate da sve ovo što plemeniti ljudi rade pokažete u našoj sredini, i na taj način doprinesete da se i ubuduće što veći broj ljudi odazove našim akcijama“ – poruke su doktora Brajića.
Retko je videti Red za Humanost… Moglo se to videti u sali Kulturnog centra.Sa komšijom je došao Zoran Popović. Sa kratkom, jasnom, velikom porukom: „Lepo je nešto učiniti za nekog“. Redovni davaoci iz Vodovoda. „Dobro je i korisno“, kaže Zoran Stanković. A Rade Radovanović dodaje da su dobro organizovani i u kolektivu, i da na sve akcije organizovano stižu: „Ne boli ništa, ne košta ništa, a može da pomogne nekome“. Iz Pocerine, iz Grušića je stigao Radivoj Vojisavljević. Čusmo da je nekako „slučajno“ počeo, uz savet doktora Jugoslava Mićića (još kada je bio lekar opšte prakse), i „nanizao“ je skoro pedeset davanja… Čusmo i „lične sudbine“, a u ovoj priči beležimo da je humani čin na akciju toga dana iz Sinoševića doveo Svetlanu Vojisavljević. I Dragan Jovičić nam reče da nije očekivao „red za davanje krvi“.Uvek je motiv „pomoći nekome kome je ta pomoć neophodna“… Značaj aktivnosti dobrovoljnih davalaca svakodnevno na svom poslu vidi Miloš Stevanović, vozač u Službi hitne pomoći šabačkog Doma zdravlja: „Uvek se rado odazivam, do sada sam krv dao dvadeset dva puta. I uvek ću se odazivati kad god budem mogao.“
-Ovo je nešto najmanje što čovek može da učini za ovu zemlju. U svetu to i nije tako prihvaćeno, ali mi smo narod koji je human i to ćemo i ostati. Preživeli smo mnogo toga što drugi nisu, pa se iz tog razloga tako i ponašamo“ – bile su reči penzionera Milorada Makevića, uz četrdeseti put darovanu krv.