LIČNI STAV: Hanibal Kovač
Božić 2020-te, najveći praznik hrišćanstva, proslavljamo. Jednu Novu godinu smo proslavili a uskoro ćemo i onu drugu. Na ulicama sve pršti i gruva, iz kafana tresu najgori narodnjaci i te kafane se ponovo vraćaju u modu. Samo te kafane nekada nisu bile znojave, vrišteće i crne rupe primitivizma, nego mesta dnevne razbibrige, ali i okupljališta elite i svih ostalih, koji su imali mnogo veću životnu, duhovnu i kulturnu estetiku od nas ovakvih iz današnjih dana. Da, na ovu temu, ponukao me Vinaver, sa svojim sjajnim esejom „O Kafanama“. Inače, na Vinavera me, ovih dana, podsetio moj duhovni brat, poslavši mi, upravo na Božić, kao čestitku, seriju tekstova, poema i eseja od Stanislava Vinavera. Od „Gromobrana svemira“, „Čurljanjis“, “ Kafane“, „Veče na okeanu“, „Skrjabin“…. Takav poklon u elektronskoj formi, u neku ruku me nije iznenadio jer nekako Šabac, ovih dana živi u iščekivanju otvaranja Vinaverovog trga. Ne znam čija je to ideja ali je genijalna, iz razloga jednostavne logičnosti da se naš grad, u ime cele Srbije, oduži apsolutnom geniju i jednom od najznačajnijih ljudi koje je ova zemlja ikada imala. Vinaver je bio bar 50 godina ispred svoga vremena i sa usudom nerazumevanja, otišao je na onaj svet proročanski rekavši u odlasku, da će ga tek razumeti i prihvatiti neke nove generacije. Vinavera danas kada čitate, to je rečenična konstrukcija jezika koji danas govorimo. Njegova ekspresionistička, literarna estetika, blasfemična u ono vreme, danas ima svežinu kao da je pisana juče a ne pre 100 godina. Šta hoću da kažem, kada je reč o pominjanju njegovog imena, raznim povodima, dakle, njegova vizija, lucidnost i genijalnost, neka budu centar naše nove, kulturne, duhovne i estetske sabornosti, jer mi to zaslužujemo samim tim što smo imali njega. Samo još da mu se na pravi način posvetimo. Vinaver je naš, ne gromobran svemira, nego čitavog univerzuma. Možda je za nas kasno ali ne brinem za nove generacije, jer imaće Vinavera!
P.S.
„Sve se u našim centralama izmešalo, ispreturalo i pobrkali su se i sami vekovi. Živimo li mi danas ili pre nekoliko vekova? Možda su razna stoleća zaostala u letu i tek se danas, naknadno zbivaju? Možda su neka iduća stoleća, bila privučena u raniju, drevniju stvarnost, te su se ispunila pre roka? Gde smo mi? Gde se nalazimo? U kom vremenu? Kuda idemo? Otkuda dolazimo?
Odbor javnoga blagostanja“
Odlomak iz „Gromobrana svemira“ S. Vinavera apsoluta genijalnosti!
