Ne tako davno Šabac i Valjevo bili su daleko bliži i bliskiji, kao centri nekadašnjeg Podrinsko-kolubarskog regiona. U Šapcu je bilo sedište društveno-političkih organizacija a u Valjevu zasedala je Skupština regiona i Privredna komora.
Odavno su regioni i opštine izgubile svoj značaj, i pre će biti da su se uklopili u pomalo provincijalna i palanačka odela. Pa tako u jeku predizborne trke predsednik države Aleksandar Vučić obeća u Valjevu bolnicu vrednu 110 miliona evra, rekonstrukciju pruge za Crnu Goru, i još neke političke darove uvijena u klasična obećanja koja i ne mora da ispuni.
S druge strane u Šapcu nema lokalnih izbora, održani su 17. decembra, i sve se desilo po poznatom scenariju cepanja glasačkog tela i migracije birača. Ovde u Šapcu takođe je u planu izgradnja bolnice, ali duplo jeftinije, nekakvih 60 miliona evra. I sve bi to bilo na narodnu polzu da ovde nije u pitanju korist vladajućeg režima, ponajpre u ličnom bogaćenju izvršilaca tih radova i inih.
Nekada se o krupnim investicijama ozbiljno planiralo, pa je recimo Šabac dobio moderan hirurški blok sedamdesetih godina, zajedno sa mostom preko Save, a i građani su učestvovali putem samodoprinosa. Međutim, sada po običaju vrhovnog komadanta za sve dešava se sve mimo stručne javnosti i dugoročnih i dobro osmišljenih planova. Pa tako i ove bolnice niču kao pečurke, bolje rečeno da se izvlače kao zečevi iz šešira. Nema analize zdravstvenog sitema, koji ako već nije – tu je pred pucanjem jer to najviše osećaju građani. Pa su tako pacijenti iz Šapca upućivani u bolnicu u Valjevu zbog magnetne rezonace ili ugradnje stentova.
I kad se govori o stotinama miliona evra u izgradnji novih bolnica onda kao da ne treba pitati a šta sa silnim redovima, od onih za laboratoriju do specijalističih pregleda, kad ni to ne može da se nekako civilizovanije reši da građani ne moraju da stoje satima u redu. Druga, ona bolnija strana, lekara i medicinskih sestara je sve manje. Pominje se cifra od tri hiljade lekara otišlih u inostrantsvo, i to ne samo zbog većih zarada, već, pre svega, zbog odnosa u zdravstvu.
To je potvrdio novi-stari ministar Zlatibor Lončar, koji je hitno sazvao sastanak sa svim direktorima zdravstvenih centara, i, jedno od tih upustava je da lekari ne daju nikakve izjave bez dopuštenja direktora ili ministra.
Nekako rogobatno zvuči da vrhunske stručnjake, sa studijama od šest godina, i to priznatih u svetu, plus kasnije specijalizacije, da ih neko na takav način obuzdava. Pri tom treba samo podsetiti i na karijeru Zlatibora Lončara, sa mnogo upitnika za vezu sa kriminalom.
A medicina je vrlo osetljiva društvena sfera, ponekad i sa pogubnim posledicama zbog grešaka u sistemu ili ličnih grešaka lekara.
Dragan Eraković