ZAPISI IZ POMRAČENOG GRADA
Ne tako davno, do samo pre tri godine, Šabac je bio grad o kojem se po celoj Srbiji pričalo sa poštovanjem. I divljenjem.
Onda se dogodila ta „čuvena“ krađa izbora, u sadejstvu države i kriminala, i sve je, „brzinom munje“, otišlo u „tri lepe…“.
Vlast u gradu su preuzele koalicione štetočine kojima je primarni cilj vladavine pljačkanje gradskog budžeta i pretakanje novca građana u privatne džepove kako bi se nesebično namirili i nagradili „sponzori“ stranke i finansijeri pokradenih izbora.
Ali, nažalost, tu se šteta za Šabac i njegove građane ne završava.
Ovih dana na jednoj televiziji pojavila se vest, koja se kasnije proširila i po društvenim mrežama, kako će direktorka Gerontološkog centra voditi, 26. maja, korisnike ove ustanove na „izlet“ u Beograd?!
Sramota koja se rečima opisati ne može.
Međutim, tragedija je mnogo veća jer je ova informacija tačna. Naime, direktorka, o kojoj do sada ništa lepo nismo imali da napišemo, grčevito se bori da očuva svoje radno mesto ali i funkcije onih koji su je tu postavili, tako što u svoju kancelariju svakodnevno poziva zaposlene, jedno po jedno, i preti im otkazom ako na miting u Beograd ne budu hteli da idu. Ali, i pored ozbiljnih pretnji, odziv radnika je slab pa je „vesela“ direktorka bila prinuđena da spas potraži u prevari nesrećnih ljudi koji su joj povereni na brigu.
E, sad, ovde se postavlja i jedno logično pitanje: Kako je moguće da grad od preko sto hiljada stanovnika, od kojih je, kako tvrde, većina za ovu nakaradnu vlast, ne može da ispuni traženu kvotu i na miting pošalje tih tričavih par hiljada svojih članova i simpatizera, koje su uzgrad budirečeno zadužili nekim „dobročinstvom“, već moraju da se „vade“ preko bolesnih i nemoćnih?
Na ovo pitanje odgovor će vrlo brzo morati da daju dr Živan Bajić i onaj njegov partner sa “zaleđenim osmehom“. Ali i „pijavice“ poput onog Birmančevića, Jovanovića, Mićića, Kneževića, Mijuškovića… i naravno koalicioni partneri.
Prosto ne mogu da zamislim tu sramotu da predsednik Skupštine, sa sve svojom Jelenom, Srejom, Natašom, Sandrom i ostalim popovima i musama… ne napuni bar dvadeset autobusa i opravda poverenje koje u njega ima mentor Darko Glišić sa Uba.
Ali da se vratim na suštinu problema.
Dakle, Živane Bajiću nemoj da se „zajebavaš“ samo pisanjima glupavih saopštenja naručenih od onog taksiste Malovića. Ona, u ovom odsudnom trenutku očito nisu dovoljna. Zato pritisni sve one koje ste „obradovali“ nekakvim radnim mestom, one kojima ste asfaltirali i šljunčili puteve, predsednike mesnih zajednica sa kompletnim Savetima… i naredi im da na hodočašće u Beograd moraju da idu. Pritisni direktore javnih preduzeća da mobilišu sve one koje ste u protekle tri godine zaposlili po partijskoj liniji a ne po stručnosti…
Udvostruči apanažu za „putne troškove“ nezaposlenima i penzionerima i povećajte broj sendviča. Ne cicijašite, ima para u budžetu. Neka se Jarin i pajtosi malo strpe…
Jer, posle tog 26. maja u Srbiji ništa više neće biti isto. Zato učini sve da se Šabac pokaže u „najboljem svetlu“. Nemoj da u danu „prosvetljenja“ za Srbiju Šabac ostane na začelju kolone.
Ne dozvoli da se sa nama ikad više sprdaju i da nam se smeju. Ne dozvoli da tu vašu, eventualnu i trenutnu, slabost iskoriste razni lešinari i hijene pa da preuzmu vlast u gradu.
Ne bi to bilo dobro, za građene, da Šabac ponovo postane grad prosperiteta i kulture. Jer, već su se navikli na grad „budućnosti“. One maračne, najmračnije u njegovoj istoriji koju ste mu vi darivali.
Zato ponosno, nikada brojniji, hodite na taj miting 26. maja. Za Narodni preokret, za mir i stabinost, za sve ono što ste nakaradno uradili… I svu nesreću koju ste nam doneli…
Decu vam neću pominjati… Morbidno je!
Ivan Kovačević