UPRKOS SVEMU I SVIMA
U prethodnim vremenima Šabac je bio prepoznatljiv po rukometašima „Metaloplastike“, po horu „66 devojaka“, po velikim fabrikama „Zorki“ i „Šapčanci“, a u ovom vremenu postavio se kao bastion slobode, kao svetionik i rt nepristajanja na naprednjačko pokorstvo 170 opština i gradova u Srbiji. Poslednji primer šabačkog unikatstva bilo je gostovanje u na TV N1, u emisiji „360 stepeni“, gradonačelnika Šapca Nebojše Zelenovića i zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića. To je bilo svoje vrste čudo jer godinama već u medijskom predstavljanju nema sučeljavanja mišljenja političkih protivnika i različitih opcija. Ono što je evidentno Šabac je izrastao u grad za respekt, ne samo po političkim izuzetnostima, nego i po kulturnim, privrednim i drugim osobenostima. Pa se tako desilo da je prestonica izgubila nekadašnje perjanice slobodnog novinarstva: Studio B, B 92, Radio Indeks, kao i instituciju za ugled – RTS. Čudno je bilo da se po civilizacijskim dostignućima Šabac izdignuo nad prestonicom, gde nema, na primer, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, gde nema kanalizacije ni u delu Dedinja, gde se u Savu i Dunav direktno izliva više od 300 kanalizacionih cevi… Pa kao centar obrazovnih i inih institucija u prestonici nedostaju brojni vrtići, dok u Šapcu nema liste na čekanje. U privrednom smislu, jeste da Beograd prednjači po proseku plata sa oko 70.000 dinara, nasuprot šabačkog proseka nešto većem od 50.000 dinara, ali ovde je nezaposlenost oko sedam odsto i ovde je najveća industrijska zona na Balkanu. Povrh toga Šabac je dva puta uzastopno po „Fajnešal tajmsu“ biran u top deset destinacija za investicije, a primera radi tu je i Maribor, iz zemlje Evropske unije i sa aerodromom. Osobenost Šapca je kultura, gde se iz budžeta izdvaja čak sedam odsto. Šabačko pozorište, na primer, priređuje najkvalitetniji festival sa najboljim predstavama u toku godine, Biblioteka šabačka ima 15.000 čitalaca, što je u visokom rangu evopske kulture… I najposle, u arhitektonskom smislu gde prestonica nezamislivo tone u kičeraj, od Beograda na vodi, uništavanja Kalemegdana, beznadežnog „kockanja“ Trga Republike, „pevajuće fontane“ na Slaviji, i drugih izliva burazerske radinosti od kojih se ozbiljni Beograđani groze, Šabac poprima izled jednog uređenog srednjeevropskog grada. Počev od uređenja trgova i ulica, izlaska na Savu, novog koncepta gradskog saobraćaja, i to pre svega po meri građana. Ona osnovna razlika je što se u Šapcu građani pitaju i odlučuju šta će uraditi sa svojom sredinom, pa i u šta će investirati od poreza na imovinu.
U onom ličnom duelu zamenik gradonačelnika Beograda spočitnu da predstavnici SNS nemaju pristup šabačkim medijima, i da vlada medijski mrak. Oni koji žive u ovom gradu trebalo bi da znaju da su šabački mediji: TV Šabac i Glas Podrinja nebrojeno puta pozivali predstavnike SNS da iznesu svoja gledišta. No, očigledno da im ne prija da odgovaraju na profesionalna pitanja novinara, nego bi pre da gostuju u plaćenom terminu, i da praktično govore ono što hoće. Što se tiče „Podrinskih“ SNS je ostao dužan više od 300.000 dinara za prošlu izbornu kampanju, mada bi rado ugostili visoke predstavnike ove stranke ali i da odgovore na određena pitanja. Na primer ko je i kako zataškao slučajeve zaraženih korona virusom, ko je i kako bespravno iskoristio pečat u vreme poplava, da li doktor fizičkog vaspitanja zna da pliva… I poređenja radi Šabac je za medijske projekte izdvojio 36 miliona dinara, gotovo jedan odsto budžeta, dok je prestonica škrtarila sa nedostojnih 86 miliona dinara, a budžet im je veći od sto milijardi dinara.
I nažalost, Šabac je ostao jedini slobodni i opozicioni grad u Srbiji, i to skupo plaća, a da mu država duguje više od 30 miliona evra. Na svakom koraku republička vlast saplitala je mnogobojne inicijative, na primer izgradnju auto-puta Ruma-Šabac, termoizolaciju stambenih zgrada, uređenje prilaza gradu, izgradnju trafo stanice i druge faze postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda… Ono što je nezamislivo u političkoj praksi da su se protiv interesa svoje sredine strasno upregli domaći naprednjaci. Za razliku od nekih drugih vremena Šabac je, uprkos svemu i svima, itekako iskoračio kao najevropskiji srpski grad!
