ŠTABOVI ZA VANREDNE SITUACIJE GRADOVA NISU NADLEŽNI NISU NI MEDICINSKI KOMPETENTNI DA ORGANIZUJU TAKAV VID I PROCES LEČENJA
Na današnjoj konferenciji za medije štaba za vanredne situacije Srbije, održanoj u Beogradu, pročitano je i pitanje nedeljnika “Podrinske”.
Naš list je republičkom štabu za vanredne situacije uputio sledeći dopis sa pitanjem:
Poštovani,
velka „prašina“ u javnosti se podigla oko otvaranja privremene bolnice za zbrinjavanje obolelih sa blažim simptomima korovavirusa u Šapcu. Odgovor ministra Lončara na ovo pitanje bio je da u Šapcu nema infektologa. U međuvremenu Štab za vanredne stituacije grada Šapca je uspeo da obezbedi infektologa pa naše pitanje glasi:
- Da li će i kad privremena bolnica u Ekonomskoj školi u Šapcu dobiti dozvolu da počne sa radom s obzirom da je gradski Štab za vanredne situacije uspeo da obezbedi infektologa?
Na ovo pitanje odgovorio je profesor dr Zoran Gojković, pokrajinski sekretar za zdravstvo i njegov odgovor prenosimo u celini:
– Privremene izolacione bolnice se formiraju na osnovu zaključaka Kriznog štaba Vlade Republike Srbije, a Krizni štab zaključak donosi na osnovu predloga stručnih lica. U konkretnom slučaju svih lekara koji učestvuju u radu Kriznog štaba. Taj predlog se donosi na osnovu procene epidemiološke situacije i broja obolelih. Štabovi za vanredne situacije gradova nisu nadležni, a da se niko ne uvredi, nisu ni medicinski kompetentni da organizuju takav vid i proces lečenja. Proces lečenja privremene izolacione bolnice zahteva veliki broj zdravstvenih radnika, jer, mogu samo da podsetim, da se u privremenim izolacionim bolnicama zdravstveni kadar menja na četiri, na svaka četiri sata, da je potrebno, znači, organizovati više smena u toku dana, da je za to potrebna ozbiljna logistika i to je sve razlog zbog čega iz svih ovoga, iz, svi aspekti nemogućnosti organizovaja da se privremene izolacione bolnice oforme u svakom gradu Republike Srbije. Mi imamo tri velike izolacione privremene bolnice, u Novom Sadu, u Beogradu i Nišu i one su pod direktnim upravljanjem tri najveća klinička centra, Kliničkog centra Srbiji i Kliničkog centra Niš i Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu“.
Isidora Kovačević