RECIKLAŽOM ZA TREĆINU SMANjEN ŠABAČKI OTPAD
Šabac je jedan od retkih gradova u Srbiji gde se komunalni otpad prikuplja sa cele teritorije, kako grada tako i iz 50 sela. Preduslov je bila izgradnja sanitarne deponije kod Sremske Mitrovice, koju je finansirala Evropska unija sa oko deset milliona evra. Prethodno, od 1990. godine, gradska deponija izmeštena je, nsaprasnom odlukom tadašnjeg predsednika opštine Zorana Despotovića zbog izbornih poena, na Dudaru. To je nekadašnja zelena oaza, sa šumicom koja je bila brana za gasove iz “Zorke”, blizu Save i na nekoliko stotina metara udaljena od centra grada. Dnevno se samo iz grada ovde deponovalo oko stotinu tona raznog smeća i otpada. Deponija je zatvorena pre šest godina, nakon velikih poplava, a sav pesak iz džakova za odbrambeni bedem izručen je na Dudaru. Nakon toga otpad se odvozio na deponiju u Mitrovicu. Vremenom u gradu je postavljeno oko 50 reciklažnih ostrva, gde su kontejneri za staklo, plastiku, papir, tekstil, što je znatno smanjilo količine koje su odvožene. I sa svim otpadom iz 50 sela, gde živi više od 50.000 stanovnika, na deponju se lageruje oko 35 tona otpada dnevno. Takođe, JKP “Stari grad” zeleni otpad, a to je oko tri hiljade tona, koristi za pripremu komposta kojim se đubre leje sa cvećem, a deo se čak i prodaje. Uz to, na posebno mesto se odvaja i građevinski otpad. S obzirom da se u Srbiji najveći deo otpada ne reciklira, postoje velike rezerve da se u ovom sektoru zaposli oko desetak hiljada radnika, i da se iz otpada stvara značajan dohodak. Međutim, za sada država ne stimuliše recikleire, a to je uobičajena praksa u razvijenim zemljama gde se više od 90 odsto otpada reciklira. Gradska uprava planira da se još više selektuje otpad, pre svega kod domaćinstava,što bi dodatno smanjilo količine koje se odvoze na deponiju. Uz to u pojedinim delovima grada primenjuje se pokretno reciklažno ostrvo, gde građani na osnovu predatih količina otpada smanjuju troškove za odvoženje smeća. Sama bivša deponija Dudara deo je budućeg Savaparka, a na 27 hektara biće uglavnom posađeno drveće. Već ove jeseni i proleća ovde je zasađeno više od hiljadu novih stabala raznog drveća, a takođe su urađene staze za šetnju i klupe za odmor. U ovom kompleksu trebalo bi se se regulišu podzemne vode, izgradnjom dva kanala kao i jezera. Šezdestih godina odlukom opštinskih vlasti zatrpano je korito rečice Kmaičak koja se ulivala u Savu, imala tri mosta, a deca su se ovde kupala i pecala ribu. Sada je prilika da građani dobiju mesto za odmor pored kanala i jezera, i naravno Save.
Ako su Šapčani olako pristali da Dudaru prepuste za deponiju, kasnije su to ispravili uličnim protestima protiv izgradnje spalionice hemijskog otpada. Ova investicija bila je ugovorena sa strancima, ali su se građani usprotvili, i plan je otpao. Za kvaliteno održavanje čistoće i odvoženje smeća brinu se radnici JKP “Stari grad”. Poređenja radi 2001. godinu, Šabac je dočekao bez ispravnog kamiona smećara. Prva dva kamiona dobijena su iz donacija, ali se kasnije popunjavao vozni pak, tako da danas ima oko 20 kamiona razne tonaže tonaže. Na seosko područje šalju se manji kamioni, pogotovo u Pocerninu gde su sela razuđena a putevi loši.
Jedan od pokazatelja koliko se malo vodi računa o otpadu je i bivša deponija piritne izgoretine. U selu Orašcu godinama je odlagana piritna izgoretina iz “Zorke”, a 2000.godine probijen je nasip i znatan deo se izlio u Savu. Ovde je bilo i ostatka teških metala, što je dovelo do ekološkog incidenta. Kasnije, pre četiri godine, ova piritna izgoretina prodata je Kinezima. Ispostavilo se da ni znatni transporni troškovi do Kine nisu bili prepreka da se na ovome zaradi.
D.Eraković, objavljen u “Danasu”, 13. aprila
Foto: Nekadašnja deponija – ponovo zelena oaza
