Vlado Georgiev za “Podrinske”

 – Da li glasati za Vučića i zašto „Ne“?

– Ako mogu da odgovorim na svoj način, Vaše pitanje je dosta pedersko jer ste Vi mene pitali da li glasam za Vučića i zašto ne?

– Šala, naravno.

– Ako je šaljivo, onda je okej.

– Šabac je šaljiv grad.

– Slažem se i ovo je predivan grad i obožavam ovde da dolazim. Vaše pitanje nije na mjestu uopšte. Pitanje bi trebalo da glasi: “Za koga ćete da glasate i da li ćete glasati za Vučića? Ako ne, zašto? To bi bilo korektno sa vaše strane. Vaše pitanje je pedersko i na pedersko pitanje ću Vam odgovoriti da Vi jednostavno dobijate moj jedan kratki odgovor: “Naravno da ne glasam za Vučića“, zbog pederskog pitanja! „Glasam za Sašu Jankovića i broj 1, imam 3 šestice u datumu rođenja tako da mi ne treba još jedna. Imam ih više nego dovoljno, tako da je broj 1 meni strava.

– Da li je konačno došlo vreme da javne ličnosti imaju aganžman mimo onoga što rade?

– Nikad nisam bio angažovan, nikad ali ovaj put sam stvarno osetio potrebu da se angažujem iz, da kažem, ličnih afiniteta, iz lične potrebe. Osetio sam da nešto ovde treba da se menja zato što je SNS unazadio Srbiju u zadnjih 5 godina kao patrija i jednostavno u međuvremenu, nedavno, dobio sam i djete. Više nisam sam. Dok sam bio sam mogao sam šta god hoćete i s kim god hoćete. Sad jednostavno nemam kredit da se ponašam neodgovorno, a mislim da je ovaj čovek lud i neodgovoran i da vodi Srbiju u potpunu propast.

– Pošto ste nedavno postali otac, kako reći malom detetu šta ga očekuje u ovakvoj Srbiji?

– Moje dete je bilo večeras i ovde na ovom diskutu i na koncertu. Mislim da ništa ne možete reći malom detetu.

– Jednoga dana, naravno, hipotetički.

– Jednoga dana, da, danas ne. Danas je nemoguće bilo šta reći ne malom detetu, nego bilo kome bilo šta jer su ljudi preplašeni, prestrašeni. Ovde su ljudi gori nego ’45.-te kad su streljali…

– Da li su mediji krivi za to što je takva situacija?

– Apsolutno, ali krivi su oni koji upravljaju medijima, a upravo je ovaj vele-majstor medija iz ’99. Godine“

– Šta kažete na ovo jutros što je bilo na kioscima širom Srbije?

– To je jedna bruka i sramota! Pričate o svim novinama, grupacije „Ringijer Aksel Špringer“, kako ih ja već popularno kad ih zezam po internetu, zovem ringišpil, to je jedna sramna sramota. To je jedna bruka koju je bilo ko dozvolio u Srbiji da se dogodi.

– Kako komentarišete to da u Srbiji u 21. Veku postoje zabrane pogotovo kad su umetnici u pitanju? Vi ste iskusili tako nešto?

– Nemojte molim Vas tako, čovek je rekao da mene nikad niko nije zabranio.

– Ali Vi koncert niste održali?

– Apsolutno da ne.“

-Kako komentarišete to da je Šabac da se izbori da bude jedini oaza demokratije i apsolutne i medijske i kulturne i duhovne slobode?

– Šabac bih trenutno okarakterisao kao Bastilju za koju se nadam da neće biti srušena jer je uvek bio grad opozicije, grad protiv svih mentola koji su nas masakrirali svih ovih godina, a trenutno imamo vrhunskog mentola koji nas masakrira.

– Vi ste vezani za Šabac i privatno, a i nastupali ste i ranijih godina u ovom gradu. Koliko su ljudi koje ste poznavali, a više nisu među nama, kao i oni koje poznajete uticali na to da zavolite ovaj grad, da imate poseban odnos prema njemu i da ga razumete?

– I dalje imam  prijatelje ovde i nažalost više nemam prijatelje koji nisu živi. Meni se Šabac dopada zato što ima neki svoj potpuno drugačiji šarm. Šabac je nekako vrlo drugačiji grad u Srbiji od ostalih. Puno putujem, puno sam ranije svirao, sada sve manje pošto nisam toliko više poželjan i vrlo sam zabranjivan ali Šabac, za mene, znači nešto, kako bih Vam rekao, kao skloniš more, pa je to neki Herceg Novi i ja bih mogao sutra ovde da živim koliko se meni ovaj  grad dopada.“

– Večeras ste na koncertu rekli da biste mogli da se preselite u Šabac ukoliko se na političkom nivou desi nešto što Vam ne ide u prilog?

– Ako ovo ostane slobodan grad, a cela država bude oteta, ja mislim da bih mogao da živim u vašem gradu.

– Koliko, pored ovog političkog angažmana, imate vremena da se posvetite Vašoj primarnoj profesiji, muzici?

– Evo sutra snimam novu pesmu.

– Možemo li dobiti ekskluzivno naziv pesme?

– Zove se: “Tebe žedan“

– Kompozitor?

– Ja, kao i svake moje pjesme.

– I autor kompletan?

– Da, tako je!

– Da li je to ekskluzivna informacija?

– Jeste, niko je ne zna. Evo stvarno, baš si me isprovocirao!

– To je zahvaljujući tome što sam postavio prvo pedersko pitanje.

– Kad postaviš pedersko pitanje, na kraju dobiješ vrhunske odgovore, a znamo svi ko je peder. U ponedeljak ću da ljetujem na španskom ostrvu Mardelja, a najbolji ortak će mi biti bukagija, ali nema veze ja sam već pripremio ženu i djete da će me sigurno uhapsiti u ponedeljak pa ćemo da vidimo: “Ćeraćemo se“, što kaže Matija.

– Da li se nadate drugom krugu?

– Ne, mislim da će nešto mnogo brutalnije ova ekipa da smisli i da oni neće pustiti da bude drugog kruga, da će oni sebe proglasiti pobednicima u prvom krugu, a onda će verovatno biti ulice. Tako meni ovo sve izgleda za sad.

– Da li se oseća energija otpora devedesetih?

– Kako da ne, mislim čak i mnogo veća nego devedesetih. Devedesetih je nivo informisanja bio jako nizak. Imali ste par TV kanala, fiksne telefone… Vrlo je to sve nekako bilo sporo, sporadično, a sada je u stvari neka nova era u kojoj se mi još, ja bih rekao nismo navikli. Svi zajedno ne možemo da shvatimo koliko je ovo moderno za nas sve zajedno. U smislu da ti telefonom možeš dobiti video snimak, poruku, pričati da l’ na Viber, da li na WhatsApp, šta god. To da je postojalo devedesetih mislim da Milošević ne bi ni dočekao Hag već bi bio verovatno kao Čaušesku na trgu.

– Kada možemo ponovo da Vas očekujemo u Šapcu?

– Čim me pozovete i čim me neko pozove!

– Evo ja Vas zovem da budete gost u mojoj televizijskoj emisiji. Kada bismo mogli da Vas očekujemo?

– Pa znate šta, morao bih da odem sada na neki sajam muzike i tehnike u Frankfurtu koji nikad ne propuštam ni jedne godine i kad se vratim  možete me pozvati bilo kad.

– Znači, da li ćete biti gost „Podrinskih“ na televiziji?

– Vrlo rado!

– Znači imamo Vaše obećanje?

– Apsolutno! Nisu moja obećanja kao Vučićeva. Ja kad obećam, ja ću da dođem!

– Za sam kraj, imate li nešto da poručite našim građanima?

– Pa dobro, sad da Vam poručim da prenesete da u nedelju ustanu i glasaju broj 1, to je glupo. To ćete vi sigurno obrisati ali ja bih poručio da u nedelju ljudi ne spavaju nego da ustanu, a da se u ponedeljak ne uplaše!

– Vi ćete ovaj intervju, gospodine Georgiev, moći da pročitate sutra do podne na fejsbuk stranici „Podrinskih“!

– Ako bude dobar ja ću ga rado podjeliti.

– Hvala Vam puno na odvojenom vremenu!

– Hvala Vama!

R.P.