Glumac Branislav Lečić za „Podrinske“
Glumac Branislav Lečić otvorio je ovogodišnje, treće po redu, „Pozorišno proleće“ u Šapcu, a kao član ansambla Jugoslovenskog dramskog pozorišta u predstavi „Tako je (ako vam se tako čini)“ bio i učesnik u ulozi savetnika Agacija. Bez namere da laska rodnom gradu, podsetio je da je Šabac uvek bio slobodarski, grad duha i večno zaljubljen u kulturu. „Šabac ima bogatu tradiciju u svemu, a posebno u kulturi i uvek je slao za celu Srbiju znake o tome da je građansko društvo nešto što u Šapcu ume da se rodi, a ume i da opstane. Kao ministar za kulturu imao sam snažan program koji, nažalost, nikad do kraja nije bio realizovan- da se kultura decentralizuje i da ne bude samo Beograd mesto pozorišnih i uopšte, kulturnih događanja, već da to bude cela Srbija“, naveo je Lečić u obraćanju prisutnima, ističući neophodnost da kultura bude dostupna svakom građaninu ove zemlje u svakom delu Srbije kao uslov za formiranje građanskog društva.
Samo se pred kulturom primitivizam uklanja, te zato treba stvoriti uslove da se svaki građanin oseća kao kulturno biće i ima priliku da prati kulturna dešavanja u bilo kom delu Srbije. Danas, navodi, kada neko hoće da otera kriminalce iz kafića, pusti klasičnu muziku i džez i više nema takvih u okruženju.
Ujedinjenje opozicije neophodnost
Kao član Demokratske stranke, vidite li budućnost u ujedinjenju opozicije o kome se u poslednje vreme mnogo govori i koliko je to realno ostvarivo?
Apsolutno je neophodno da se svi ujedinimo. To je poruka koja odavno vapi od građana ka političkoj opoziciji. To će se desiti i promenama u Demokratskoj stranci, jer je ona u velikom iskušenju da reši glavnu stvar koja je potrebna ovom društvu- da se seti osnovnih motiva i razloga zašto je osnovana i da, štiteći te vrednosti, koje su, na kraju krajeva, istorijski zapisane kao polazište demokratije u ovoj sredini koja vapi za demokratijom, ali pravom, istinitom, autentičnom, bez ikakvih narudžina sa Zapada ili Istoka, budemo zemlja koja kroz demokratski poredak ozbiljno brine o sebi i vraća vrednosni sistem koji je neophodan da bi se društvo sačuvalo, a ne da se raspadnemo i da budućnost mladosti bude odlazak iz ove zemlje.
Da li je Demokratska stranka spremna da stane iz lidera koji nije iz DS?
Kako da ne, potpuno, to je logično i sasvim očekivano. Ukoliko prepoznamo da je takva šansa kod nekog drugog veća, svakako će Demokratska stranka učiniti sve da se mobiliše u potpunosti i sjedini sa onima koji mogu na najbolji način da predstavljaju opozicionu ideju i stvore jedno potpuno novo političko okruženje.
Govoreći za „Podrinske“, Lečić navodi da je „Pozorišno proleće“ od izuzetne važnosti za Šabac, jer na jednom mestu sakuplja sve predstave nastale u pozorišnoj produkciji u zemlji, ali i donosi posebnu atmosferu u grad. Kultura je ta koja nas lišava geografskog pojma, svesti da smo u nekom malom okruženju, jer pripadamo jednom delatnom kulturnom ambijentu koji nas povezuje zbog duha, misli, emocija i tema koje se obrađuju. Kultura nas tera da se ponovo setimo sebe, da smo društvena bića i da imamo zajedničke probleme, da se sretnemo sa nečim što se tiče malo dublje naših života, ne samo egzistencije, smatra glumac JDP-a.
-Pozorišni festival je dragocen po tome što ljudi koji dolaze na predstave pričaju o tome kako je Šabac potpuno drugi grad za tih osam dana. Kulturno zračenje, fokus i interesovanje za kulturu, u ovom slučaju pozorišnu, stvara potpuno novu atmosferu, ljudi marginalizuju neke probleme i počinju da se bave sobom. Pozorište je odraz života i društva, ima zadatak da suoči sa istinama, jer umetnici su tragači za duhom, smislom, kritični su sa željom da opomenu da se prepozna šta je bitno. Misao primitivizma, neukusa i agresije koja uništava svaki smisao i nadu u ovoj zemlji moramo odbraniti duhovnim povezivanjem i stvaranjem lanca snage koji će se primitivizmu, neukusu i šundu suprotstaviti- istakao je Lečić.
Stvarnost u naslovima
Na okruglom stolu, tokom diskusije o predstavi u kojoj je igrao, Lečić se osvrnuo na repertoar „Pozorišnog proleća“ na neobičan način- nižući naslove komada, ali i pratećih programa, sa ciljem da upozori na stvarnost u kojoj živimo.
-U Srbiji imamo nerazumevanje Banović Strahinje, živimo u Carstvu mraka sa obećanim Carstvom nebeskim, a pri tome svakodnevno doživljavamo Malu građansku pornografiju i naravno da se uvek pitamo da li je to istina ili nam se čini (Tako je (ako vam se tako čini)). U suštini smo kao neki insekti (Iz života insekata) koji svakodnevno doživljavaju Urnebesnu tragediju, a pri tome doživljavamo još jednu stvar- da se pitamo: kako se to menja svet? Tako se menja svet, Tamo gde pevaju, a ovi Moćni rendžeri ne plaču, zato što nam šalju „Milosrdnog anđela“ (Suština milosrđa) pod Kodom 21 i mi pitamo, na kraju, eno, tamo piše, kako da opstanemo (tribina Kako opstati)- rekao je Lečić i dobio aplauz prisutnih.
Koliko smo danas daleko od ideala o decentralizaciji kulture o čemu ste svojevremeno govorili kao ministar?
Do decentralizacije ne može da dođe ako je sve ostalo centralizovano i ako se demokratske institucije i uopšte, podela vlasti u smislu izvršne, zakonodavne i sudske, dešava sublimacijom u jednog čoveka i jednu vladajuću koaliciju koja prezire opoziciju i koja je potpuno poništava, potcenjuje i ponižava. U takvom odnosu nema govora o decentralizaciji kulture, jer to znači slobodu i jedan incident, a oni žele da vladaju sa svim elementima koji pomažu da takva vlast deluje, medijskom blokadom, nemogućnošću da se pojavi bilo koja relevantna misao koja bi mogla da dovede u pitanje njihove stavove, ponašanja i politička razmišljanja.
Može li se kulturom to pobediti?
Kultura je moćna alatka, iako ona nije regrutacija u političku partiju ili tvorac nekakve revolucije. Ona je ogledalo društva i pomaže ljudima da lakše i bolje spoznaju šta i kako žive, ne zaboravljajući osnovnu vrednost, a to je duhovna sila koja u nama postoji. Ona je, nažalost, potcenjena, ponižena, sklonjena, zato što smeta. Svaka kultura i duhovnost bude individualnost, a to znači ličnu odgovonost za život u kome se nalazimo. To znači da je moguće i da se međusobno prepoznamo i povežemo, da možemo da postanemo ozbiljna prepreka nekome ko želi da nas pretvori u potrošačke i proizvođačke robove. Kultura je naša legitimacija i samo sa njom možemo formirati društvo u kome smo zadovoljni, u kom ne čeznemo da pobegnemo iz zemlje, jer onda ne tražimo budućnost negde van. Kultura je baza svake promene ka boljem u materijalnom, ekonomskom, političkom i bilo kom drugom smislu. Bez kulture smo niko i ništa i ako to budemo shvatili, bićemo narod koji ozbiljno razmišlja o svojoj egzistenciji i budućnosti svoje dece.
Dragana Dimitrijević