Zapisi iz pomračenog grada
Od kako su naprednjaci „okupirali“ Šabac (kažem „okupirali“ jer su na vlast došli na silu, na nelegalan način, prevarama, kupovinom glasova, pretnjama i ucenama…) svedoci smo skoro svakodnevno, propadanja ovog, našeg, nekada evropskog grada, koji je dugo služio za primer svima u Srbiji.
A to „propadanje“ vidljivo je u svim oblastima i na svim nivoima. Na važne gradske funkcije došli su nesposobnjakovići kod kojih je novodobijena moć vladanja u prvi plan izbacila sav njihov primitivizam i prostakluk a koji je do tada „čučio“ u njima. Jer, samo takve kadrove Srpska napredna stranka ima i forsira. I, što je još tragičnije, podmuklo, prizemno i licemerno pretvaraju Šabac u palanku. I brukaju ga gde god, i kad god, im se za to ukaže prilika. Ništa im nije „sveto“!
Naravno, potpuno je jasno da naprednjaci u svojim redovima nemaju ni jednu stručnu, ali ni čestitu, osobu kojoj bi se mogla poveriti neka važna društvena i politička rola i funkcija. Ali, koga je to briga i kome je to važno. Njihova uloga i nije da uspešno vode ustanovu koja im je ustupljena, a samim tim i grad, i da taj grad napreduje već da primaju platu i hvale i veličaju gradonačelnika i predsednika države. I javno podržavaju svo zlo koje oni čini gradu, ovoj zemlji i ovom narodu. Bez trunke stida, srama ili griže savesti.
Da se razumemo, uvek je partija koja osvoji vlast postavljala svoje „zaslužne“ članove na visoke gradske funkcije. Nisu oni uvek bili baš najsposobniji ali su umeli da slušaju i da važne poslove poveravaju ljudima koji imaju znanja da ih realizuju. I zato je Šabac napredovao.
Jedna od značajnijih gradskih ustanova koja je pod naprednjačkom vlašću, tu mislim i na štetočine koalicionih partnera, doživela totalan krah i sunovrat svakako je i TOŠ. Turistička organizacija grada Šapca kojom su svojevremeno uspešno upravljali Žika, Dragojlo, Srđan…, po koalicionom dogovoru poverena je, prvo, glumcu bez dana radnog staža, bilo gde, a koji je za potrebe svoje partije izvanredno odigrao ulogu direktora negativca sa mnogo sumnjivih finansijskih transakcija. Međutim, iz nekog „ličnog“ razloga glumac je naprasno napustio svoju epizodnu ulogu i pobegao glavom bez obzira a na njegovo mesto postavljena je druga marioneta.
Tekst objavljen na facebook stranici autora
Verovali ili ne!!!
U organizaciji Turističke organizacije gada Šapca, održan je pliivački maraton „JARAK – ŠABAC“. O maratonu koji ima dugu tradiciju od 54 godne, napsana je izvanredna sportska publikacija, od istoriskog značaja, za sve zaljubljenike šabačkog MARATONA i buduće generacije. Knjga koja bi mogla da se pokloni sa ponosom svakom gostu gradske kuće.
Nažalost, „VEROVAL I ILI NE“, organizatori maratona, uz diplome i medalje, pokloniše plivačima knjigu „PROVINCISKI URAGVAJ“, knjiiga o fudbalskom klubu „MAČVA“ .
Valjda da se plivači, martonci, uče malo fudbalu!
Šta reći o ovom gestu, možda je to mudra odluka organizatora, ili pogrešni ljudi na pogrešnom mestu?
Ljubomir Jeličić
Kako to izgleda videli smo prilikom organizovanja manifestacije u Lipolistu ali i nadaleko, svetski, čuvenom plivačkom maratonu. Jer, čovek očito nije znao, ili bolje rečeno bio svestan, „ni gde je doš`o ni gde je poš`o“ ali je zato učinio sve da se veliki broj gostiju smeje i sprda sa glupošću koju je napravio. Iz kog razloga je to učinio, i po čijem nagovoru, vreme će pokazati.
Naime, uz diplome i medalje plivači su na poklon dobili i knjigu o fudbalu u Šapcu. Možda to i ne bi bilo ništa čudno da u „magacinu“ TOŠ-a na raspolaganju nije imao upravo knjigu o Šabačkom maratonu u kojoj je pregledno i dokumentovano ispisana pedesetogodišnja istorija ove značajne manifestacije. Knjigu koju je, prošle godine, za tu namenu uzeo Glumac ali je nije poklonio učesnicima maratona. Knjigu koju bi, verujem, svi plivači želeli da imaju.
Međutim, „zlobnici“ kažu da u skaradnoj organizaciji kakva je trenutno „Savez boraca Šapca“ ima knjiga o fudbalu pa im je trebalo te knjige „otkupiti“. Kakv je finansijski aranžman bio znaju samo direktor TOŠA i predsednik SBŠ.
I sve to ne bi ni bilo važno da tim činom ova dvojica „čimbenika“ nisu „pljunuli“ na 54 godine tradicije, na žrtve „Krvavog marša“, kojima je maraton posvećen, na sve entuzijaste, poput legendarnog Milorada Rajšića, koji su svoju mladost i svoj život „utkali“ u organizaciju takmičenja koji je nekad privlačilio i 30.000 gledalaca.
Sramota i blamaža koja se odigrala na Starom gradu, na svu sreću sa malo „svedoka“, ostaće u sećanju jedino onih koji su u Šabac došli da plivaju a na poklon dobili knjigu o fudbalu.
Ne bi me zato začudilo ako na nekom turniru u fudbalu pobednicima uruče knjigu „Savski Vuk, Milorad Rajšić“. Jer takav vam je Šabac danas. Nakaradan!
Ivan Kovačević