LIČNI STAV: Hanibal Kovač
Lično, mnogo volim Jevreje, poštujem njihovo viševekovno stradalništvo a i kćerki sam dao staro hebrejsko ime. Moj Šabac takođe, voli i poštuje Jevreje i spašavao ih je kada je to bilo najteže. Iz poštovanja prema tom paćeničkom narodu, sačuvao je ostatke jevrejskog groblja i rekonstruisao je Sinagogu, koja je postala kultno mesto kulturnih i duhovnih sočinenija. Da, volim i hebrejsku književnost od amerčkog Jevrejina Singera do Efraima Kišona, koji je „provlačio“ devu kroz ušicu igle… i da ne pišem sada o Jevrejima, od Starog zaveta pa do Bena Guriona, nego, hoću da skrenem pažnju na uzbunjivača Mariniku Tepić, dakle, ako je istina to što ona govori, onda vrlo lično i izolovano mislim da je moj predsednik jedna neoprezna majmunčina, koja je sebi dozvolila da se slika sa palestinskim trgovcima oružja i to u vremenima kada je Bliski istok postao nikad žešće „bure baruta“. Zašto mu je trebalo da nas s tim druželjubivim i bilateralnim susretima uvlači u frku sa Mosadom i Šin Betom? Protiv palestinaca, opet lično i izolovano od svih, nemam ništa protiv i voleo bih da u pojasu Gaze vlada večiti mir. Moj predsednik, koji je obična spoljno-politička nakaza, nije shvatio suštinu samoga sebe i svoga maloga naroda, toliko sličnog jevrejskom. Dakle, sram ga bilo zbog slika i provoda sa Mohamedom Dahlanom i Adamom Aboom… Naravno, bez Mila bi cela stvar propala! Jadni mi sa takvim predsednikom ali šta o tome znaju sendvičari sa „Hepija“ i „Pinka“, koji oduševljeno glasaju za čoveka koji je u prošlosti dobrano uflekan krvlju?
P.S.
Spreman zbog ovog teksta, da idem i u zatvor!