Očevi i deca

Hanibal Kovac

LIČNI STAV: Hanibal Kovač

Do sada je bila uobičajena pojava da, npr. uspešan i uticajan otac ili roditelj, negde nekako dobro udomi i zaposli svoje dete. Brojni su primeri takvog zapošljavanja i da budem iskren, razumljivo je to, posmatrano sa emotivno-roditeljskog aspekta. Hoću reći ništa neobično i mnogo smo se nagledali i naslušali takvih slučajeva. Često roditelj hoće da da i neki keš, u vidu mita, da mu se dete zaposli u neku dobru i stabilnu državnu firmu. Međutim, šta se dešava kada je proces obrnut, odnosno, kada deca zapošljavaju i na funkcije ugledne, postavljaju svoje očeve? Mladen Delić je poznat po onoj rečenici „Ma ljudi moji, jeli to moguće?“ Da, moguće je to u zemlji Srbiji i gradu Šapcu, da budem još precizniji, u Šabačkoj bolnici. Naime, ugledni i poznati šabački hirurg dr Joković, smenjen je sa rukovodećeg mesta u Šabačkoj bolnici, zato što deca, tuđa ne njegova, želeše da neki drugi čika doktor, a njihov tata, dođe na mesto doktora Jokovića i on malo da bude glavni baja. Jebiga, kome ćemo to srediti, ako to svom taji nećemo. Samo treba okrenuti jedan telefonski broj i ministru zdravlja Lončaru reći, da naredi doktoru Milimetru da smeni dr Jokovića i na njegovo mesto postavi dr Milomira Mišu Maksimovića, nekadašnjeg, dugogodišnjeg i neumornog studenta medicine. Zbog tog Maksimovića su svojevremeno, zbog kasnih godina, pomerali i rokove za specijalizaciju. Kad je spicijalizirao, svima je laknulo. Nema veze što je dr Joković za doktora Maksimovića i Isidor Papo i dr Debejki zajedno. Šta to sve vredi, kad dr Miša ima sinčinu, koji poduže ljubaviše sa kćerkom ministra Lončara i svadba je zakazana ua jun mesec. Dakle, zet zamolio a dragi tast uslišio… a Miško s Trijangle, pravo na direktorsko mesto. Dr Popović Milimetar, na sve to, iako mu je dr Joković nekada bio mentor, stajavši mirno kada ga je Lončar nazvao, obeća i izvrši na prvu, ministrov ljubazni poziv. Laknulo je i Popoviću, jer šta da je mali Maksimović, ne daj Bože, naredio ministru da se menja Milimetar, glavom i bradom… Uh, dobro je. Popović je zbrinuo ženu u apoteku, sebe spasao najezde mladih i zaljubljenih, nebrenujućih klinaca i milina Božija. Ma, sve ćemo uraditi samo da sačuvamo svoja dupeta i pozicije a tuđa deca nek se jebucke i samo nas da ne diraju. Luda kuća, dok pacijenti i lekari od Covida umiru a neki stižu i da se dobro zajebavaju. Milimetre, gde će ti duša?

P.S.

Nije vest kada čovek opali kozu, no je vest kada koza zajaše čoveka. Kod naprednjaka svega ima, ali stvarno.

Exit mobile version