Euforija oko odlaska na Svetsko prvenstvo u fudbalu je po prirodi malo splasnula. Sa naše strane sve pohvale i čestitke igračima i stučnom štabu, sa željom da ih sportska sreća pogleda i u Kataru, pa da odigraju završnicu prvenstva, jer to svakako zaslužuju. Možda i najveći fudbaler svih vremena kod nas Dragan Stojković Piksi, potvrđuje veliko trenersko umeće i potencijal, vodeći selekciju Srbije iz utakmice u utakmicu bez i jedne zamerke i greške.
Ono što nas Šapčane raduje, je to, što su dva naša deteta Saša Lukić i Strahinja Pavlović bili zapažen deo ove fenomenalne družine. Posebno, u poslednjoj odlučujućoj utakmici, Saša je odigrao i najbolju partiju za reprezentaciju a Strahinja zadržao standard po najboljeg našeg defanzivca.
Za naše sugrađane koji ne znaju radi se o dva momka iz Varne i Jevremovca ponikli u našem Fudbalkom klubu „Savacijum“ iz Šapca, a ono što je posebno interesantno da su ponikli pod trenerskim okom odličnog stručnjaka i pedagoga Zorana Kokanović, a skoro da ništa od toga ne bi bilo da nije Mikija Barade alfe i omege ovog kluba, velikog fudbalskog zanesenjaka i predobrog čoveka.
U ime Resornog odbora za sport svim pomenutim, želimo da izrazimo veliku zahvalnost i ukažemo još veće poštovanje „KAPA DOLE LJUDI“.
Svi malo bolji poznavaoci amaterskog fudbala u našem gradu znaju sa koliko se muka ljudi suočavaju vodeći male škole fudbala. To najbolje znaju Milenko Barada, Zoran Kokanović a i porodice Lukić i Pavlović. Koliko truda i zalaganja pa i novca je potrebno da bi se stvorio jedan dobar fudbaler, a ovi momci to svakako jesu, i da bi se sa njima ponosila Srbija a i naš Šabac.
Šabac je Grad sporta, u to nema sumnje. Izdvajaju se pozamašna sredstva decenijama u nazad za sport. Ono što je naše pitanje, da li je i dalje realno da se 75 % tih sredstava ulaže u profesionalni sport a ostatak u školski i amaterski?
To praktično znači da se novcem nas Šapčana finasira četiri kolektiva, predsednici klubova koji nisu odavde, nepoznati treneri i igrači sa strane sumnjivog kvliteta kojima je novac jedini motiv.
Pitamo se dragi sugrađani, šta bi jedan Barada i Kokanović uradili kada bi imali veću podršku Grada u finansijskom smislu? Koliko bi bilo Pavlovića i Lukića kada i sa ovom milostinjom prave veće igrače nego oni koji imaju preko 300 puta veće budžete?
Ako nešto pravimo i u nešto ulažemo, neka to bude naše, domaće. Moramo imati društvenu odgovornost i pomoći da se naprave igrači, treneri, sudije, delegati, spotrski radnici ali iz ovog našeg grada.