Pavlović: Gospodo, rudnika neće biti. Džabe se trudite
Ana Pavlović, prvi stručni turistički vodič za planinu Cer i promoterka vrednosti i istorije Cera rekla je za “Podrinske” da trenutna situacija na ovoj planini nije zadovoljavajuća, ali da je najvažnije što planina nije pretvorena u kamenolom.
- Trenutna situacija na Ceru nije zadovoljavajuća, ali je bolja nego na većini planina i zaštićenih područja u Srbiji. Ovo kažem u smislu da nema soliter-hotela i soliter-apartmanskih naselja, nema vašarskih atrakcija poput panoramskih točkova. Cer je za sada uspeo koliko-toliko da sačuva svoju izvornu prirodu i da ne bude pretvoren u kamenolom ili zabetoniran spomenicima ljudskoj sujeti. Međutim, ima dosta smeća koje su ostavili nesavesni posetioci. Organizatori OCR trke ostavili su plastične trake na drveću, smeće na potezu Manastirska kosa i ako su bili u obavezi da ga uklone, posle trke to nisu učinili. Bez obzira koliko se mi koji smo na Ceru trudimo da Cer bude čist, bez smeća i mini deponija, taj naš napor pada u vodu u dodiru sa ekološki nesavasnim posetiocima – istakla je Ana Pavlović.
Cer se svrstava u prvu kategoriju zaštite, kao „Predeo izuzetnih odlika“ i najisturenija je ostrvska planina južnog oboda Panonskog basena, sa najvišim vrhom Šančina nadmorske visine 689 metara, piše u uredbi koju je Vlada Srbije usvojila na sednici 29. juna 2023. godine. Šta podrazumeva prva kategorija zaštite?
- Podrazumeva da sve što je navedeno u Uredbi o proglašenju mora da se poštuje. Ne sme da se baca smeće, ne sme da se zagađuje priroda, mora sve da bude očuvano, nema gradnje veštačkim materijalima na velikim površinama, nema geoloških istraživanja, zabranjeno je stvaranje buke i remećenje ornitofaune Cera sa izvorima buke koje stvaraju kvadovi, motori, zabave koncertnog tipa sa jakim ozvučenjima, itd. Sve to je do sada prekršeno. Međutim, ima onih koji poštuju Uredbu o proglašenju a pre svega rade na osnovu svoje savesti i visoko razvijene ekološke svesti i čuvaju prirodu, nose smeće sa sobom, ne bacaju ga po šumi kao višak tereta koji su doneli sa sobom, trude se da ne uznemiravaju ptice, ne seku, ne čupaju i ne beru zaštićene vrste biljaka i drveća da bi “ulepšali” svoj kutak u gradu. Takvima, savesnim posetiocima, želim lično da se zahvalim što čuvaju Cer.
Trebalo je da se otvori kamenolom, te priče na Ceru su sada završene, ali da li bi i kako bi potencijalni rudnici litijuma, projekti koji očito nisu zaustavljeni u okolini, mogli da utiču na planinu?
- Da, sprečili smo kamenolom. Litijum i rudnik litijuma i dalje stoji kao pretnja celom ovom području. Rudnik litijuma bi u potpunosti degradirao prelepu prirodu Cera, izmenio bi pejzažne lepote panorama Jadra, Rađevine, Mačve, Pocerine i Posavotamnave. Degradirao bi zaštićeno područje, retke vrste ptica bi migrirale sa IBA područja i zauvek nestale zbog negativnih spoljnih uticaja koje čini čovek. Cer bi zbog svih negativnih uticaja i degradacije područja u tom slučaju mogao da izgubi status zaštićenog područja, što i jeste cilj jedne određene interesne grupe koja vrlo aktivno radi na tome. Mi smo zaštitom prirode Cera, zaštitili od nestajanja topografski bitne tačke za Cersku bitku, ali ukoliko dođe do otvaranje rudnika sve to će nestati jer nije Jadar od Cera 10.000 kilometara, Jadar je deo Cera ili Cer je deo Jadra, kako je kome lakše da shvati. Pre svega moramo da zaštitimo prirodu, moramo da je sačuvamo. Cer je jedino zaštićeno područje koje obuhvata Jadar i delimično područje Mačve koje bi nestalo ako se realizuje Projekat “Jadar”. Cer svojom zaštitom štiti veliki deo ovog područja. Oni koji se razumeju u sistem zaštite oni razumeju o čemu pričam. Takođe će me razumeti i zaposlenici Rio Tinta i Volta, što mi i jeste cilj. A, za njih imam posebnu poruku “Gospodo, rudnika neće biti. Džabe se trudite”.
Ide leto, verujemo da će Cer zainteresovati brojne turiste i da će biti više izleta. Kao stručni turistički vodič za planinu Cer organizujete i noćne i dnevne ture, šta one podrazumevaju?
- U toku tura, sve učesnike, upoznajem sa prirodnim vrednostima i slavnom prošlosti. Predstavljam im Cer kroz legende i mitove koji su deo nematerijalne kulturne baštine područja planine Cer. Trudim se da ljudi na neki drugi način vide Cer, na način da je on više od planine. Moj cilj je da ljudi kada dođu na moje ture, pored šetnje kroz prirodu i priču, osete da je Cer njihov dom koji ih uvek čeka. U toku noćnih tura, koje su prava atrakcija, učesnici tura se upoznaju sa Cerom koji je potpuno drugačiji od Cera preko dana. Priroda noću je nešto najlepše što možete doživeti, jer noćne panorame su nešto najatraktivnije što možete videti. U toku noći tu su uvek (kako ih ja zovem moje drugarice) Kreja i Sova koje će svojim specifičnim oglašavanjem pozdraviti učesnike tura. E, sada, neke ti njihovi pozdravi malo uplaše. (smeh)
Koji su Vaši saveti za boravak na Ceru tokom letnjeg perioda?
- Slojevito oblačenje, da svi sa sobom treba da ponesu vodu i nešto slatko. Ukoliko su velike vrućine da ne izlaze na sunce između 13 i 15 časova, da tada sednu u prijatnu hladovinu cerskih šuma i uživaju. Da ne bacaju smeće i da se ponašaju u skladu sa prirodom, jer će ih tada priroda nagraditi.
I za kraj, kako da (sa)čuvamo planinu?
- Od rudnika svim pravnim sredstvima i svim dozvoljenim vidovima borbe protiv uništavanja prirode. Od smeća i deponija, dovoljno je da svi posetioci svoje smeće ponesu sa sobom. A, za ostalo, tu smo mi čuvari Cera koji ga čuvamo od svega. Mi imamo svoje načine i sisteme borbe o kojima nikada javno nisam i neću govoriti. Cer će biti sačuvan. Rudnika neće biti! Vidimo se na Ceru!
