ŽENE NA SELU: Gordana Nenadović, selo Brezjak, Loznica
Selo Brezjak nadomak Loznice, proteklih nedelja i meseci u fokusu je javnosti zbog protesta meštana protiv RIO TINTA i eksploatacije rude litijuma. Brezjak je selo koje ima oko dvestotinak kuća a taj kraj je poznat i po plodnoj zemlji, koja je izvor života i prihoda meštana u celom tom kraju. Strah od eksploatacije litijuma je ogroman i meštani se plaše da će sve biti zatrovano, njive, oranice a taj otrov će se preliti u Jadar, iz Jadra u Drinu. Postoji opasnost da će ceo ovaj region, oko Loznice i Zapadne Srbije, morati biti raseljen, jer od takvih otrova nema leka.
U trenutno takvom okruženju, živi i radi porodica Nenadović iz Brezjaka, koji navode da nisu sigurni da li njihovo domaćinstvo ostaje, ili će uskoro i oni morati biti raseljeni, kao što su najavili raseljenje kuća iz obližnjih sela, upravo zbog otvaranja rudnika litijuma. Stub porodice Nenadović je domaćica Gordana, kojoj je sticaj životnih okolnosti nametnuo da sve nosi na svojim plećima i da bude najveća snaga ove porodice. Suprug joj je doživeo, pre sedam godina moždani udar i sada, uz pomoć svekrve, brine o 9 junica, 20 svinja, 30 ovaca, kao i o bašti i čitavom domaćinstvu.
Gordanu smo pitali kako ona doživljava ove trenutke u Brezjaku i kakav je život na selu, da li se može opstati.
„Dan je kratak. Mnogo je teško. Za ženu je sve ovo mnogo naporan rad. Od prodaje više nema nikakve vajde. Mi proizvodimo zdravu hranu, ali to više niko neće da kupi jer je u prodavnicama sve jeftinije. Ovo je pretežno stočarski kraj, ali preovladava nezadovoljstvo zbog niskih otkupnih cena… nesigurnog otkupa. Ne možemo jednostavno da izdržimo, jer u ovoj zemlji više ništa nije sigurno, a sitne proizvođače niko ništa i ne pita. Sve se svodi na puko preživljavanje“ – kaže Gordana Nenadović, kojoj dan počinje u 5 časova i traje sve do ponoći.
Svekrva od 75 godina pomaže koliko može, ali treba voditi računa i o tome da svi ostanu zdravi. Dodatni problem predstavlja i nedostupnost zdravstvene usluge. Dva puta nedeljno dolazi lekar opšte prakse i čitave peripetije oko upta i pregleda nastaju kada se neko razboli. Porodica Nenadović izdržava i dva sina, jednog studenta u Novom Sadu i drugog, mlađeg, koji je majčina desna ruka i radi sa njom sve ono što muškarac i treba da radi, dakle teže fizičke poslove vezano za imanje. Gordana Nenadović nam je navela da i ona jako brine, pored svih teškoća koje imaju, nikakve pomoći države o uticaja prljavih tehnologija povezanih sa iskopavanjem litijuma.
„Na ovo ne upozoravamo samo mi, meštani ovog kraja i našeg Brezjaka, već upozoravaju i stručnjaci koji se bave zaštitom životne sredine. Svaki dan odlazim i u baštu, bavim se povrtarstvom i do sada smo proizvodili organsku hranu. Postavlja se pitanje, šta će biti od onoga trenutka kada ova plodna zemlja bude zatrovana i kakvu će mi onda perspektivu imati. Jednostavno, biće nemoguće živeti na ovim prostorima i baviti se poljoprivredom. Kada je zemlja zatrovana, ni stočarstvo ne može da opstane“.
U selu Brezjak i uopšte u ovom delu Srbije, situacija nije nimalo laka. Porodica Gordane Nenadović, deli usud svih onih koji su prinuđeni da strepe za opstanak, zbog najavljenog, skorašnjeg otvaranja rudnika litijuma. Sve je pod velikim znakom pitanja!
Vera Palinkaš
