LIČNI STAV: HANIBAL KOVAČ
I sad, zamislite vi frajera, biznismena, nedavno nam došavši, koji želi, jer mu se malo digucnuo, da nam prekroji grad i to strogi centar… Šapca, dakako! Mislim, šta imamo mi, tj. ja da sporimo njegove velike novce stečene prodajom klompi ili klompa… OK, imaš pare i sa tim parama radiš šta hoćeš, pa i kupuješ šta hoćeš… E sad, tom klomparu valjda „Nama“ prodala „Staru robnu kuću“ i frajer se utripovao da je to sad njegovo i da može da radi šta mu je volja. Dobro… Iiii, odluči ti lepo biznismen klompar da malo tu „Staru robnu kuću“ proširi i napravi nove lokale, uz logiku da će dobrano uvećati kapital. Sad, izgled centra grada i pešačke zone je takav kakav jeste i to vam je jedna ambijentalna celina, koja se ne može promeniti tek tako, jer se nekom bogatunu digla ona stvar. Grad, naravno, nije dao pristanak da se robna kuća zatvori skroz, tamo do stubova, uz racionalno objašnjenje da se takve stvari rešavaju regulacionim planovima, specijalnim dozvolama pa čak iako hoćete, nekom vrstom referenduma. Biznismen, pak, se sa takvim stavom Gradske uprave nije složio, te napravio dil sa ministarkom Zoranom Mihajlović i jednom gospođom iz ministarstva i one mu kao dale dozvolu, odande iz Beograda, da ruši, zida i prekraja. Činjenica je da je taj biznismen, klompar, u poslednje vreme vrlo ozbiljan finansijer SNS-a, te, moramu se svakako, po političkoj liniji, izaći u susret. Eeeee, sad, ima jedno međutim a to „međutim“ klomparu sreću kvari a Boga mi i ministarki Mihajlović… Somovi, prenebregnuli i hteli da prećute činjenicu, da gospodin klompar nije vlasnik stoprocentni i onog prostora ispred robne kuće, nego je gospodin biznismen suvlasnik tog prostora sa stanarima zgrade iznad robne kuće-fifti-fifti. Gospoda iz Beograda i klompar su pokušali na brzinu, da građanima Šapca otmu imovinu, međutim, kada su videli u šta su se upleli, krenuli su i razgovori sa stanarima… Stanarima, naravno, ne pada na pamet da se menja nešto što je tu 60 godina i prilazi njihovim ulazima, ionako skučeni, moraju ostati u najmanju ruku isti. Stanari zgrade iznad robne kuće, shvatiše da gospoda hoće da ih pokradu, te lepo, jedan po jedan, krenuše u katastar, da svoje kvadrate, koliko im po zakonu pripada, fino uknjižavaju… I šta ćemo sad, pitam vas ja, vas lopove u pokušaju… Džabe ste krečili… Tako su i Titovi, 44-te po Šapcu krali i otimali, preziđivali, prekrajali, rušili… Kako im se crveni, onaj pogani komunistički falus dizao… Džukele iz tripizdine!
P.S.
Ne dao na Bog naprednjačke vlasti u Šapcu, jer će nam ti, njihovi kadrovi iz Posavotamnave, nama prijateljske Bosne i drugih krajeva ruralne Srbije, onako lep jebati mater!