Priča o eksploataciji litijuma u Jadru ponovo se ubrzava do neviđenih brzina…
Ne sluti na dobro. Predsednica parlamenta je poručila da Srbi imaju šansu da ostvare norveški san… Predsednik je poručio da će se budući ratovi voditi oko litijuma…
Ja sam laik… Apsolutni laik… Teško mogu da razumem argumente onih koji zastupaju interese Rio Tinta…
Malo da komentarišem…
Povodom izjave predsednice parlamenta da Srbija može da ostvari norveški san, mogu da kažem (kao građanin Kraljevine Norveške) da Srbija može da ostvari (u najboljem slučaju) srpski, ali ne i norveški san… Podsećam vas… Norveška nije najbogatija naftom. To su Venecuela, Irak i Nigerija, ali u tim zemljama nema raja… Naprotiv, ima bede, korupcije, rata, tragedije i katastrofe… Nafta je za neke blagoslov a za druge prokletstvo… Bojim se da litijum neće biti blagoslov za Srbiju… Naprotiv…
Što se tiče budućih ratova, mislim da će se voditi za hranu i vodu i vazduh, a ne za litijum…
U prenosu RTS-a povodom Projekta Jadar na ekranu smo sve vreme iza panelista mogli da vidimo 3D kolor prikaz budućeg rudnika… Apsolutno fantastično, plavo, bistro nebo! Zelene njive i šume oko fabrike, lepa jalovišta, Drina i njene pritoke su plave i čiste, sve je to tako lepo da čovek prosto poželi da ima stan ili kuću pored deponije sa pogledom na jalovište… Mislim, međutim, bilo bi mnogo bolje da nam je šarmantna direktorka Rio Tinto Sava pokazala kratak film o objektima Rio Tinto širom sveta… Čini mi se da bi diskusija bila mnogo kraća, a zaključci otrežnjujući… Naravno, reditelj nije trebalo da prikaže bilo koji projekat (mnogi bi mogli da budu prikazani samo sa naznakom „uznemirujući sadržaj“), već samo onaj koji je realizovan „po najvišim standardima EU“… Postoji li tako nešto?… Ili možda ne postoji… Ako pitate profesora Gugla gde su najveća nalazišta litijuma u Evropi, dobićete sledeći odgovor (preveo profesor Gugl prevodilac, na srpski):
„Češko selo Činovec nalazi se na zakopanom blagu: najvećem evropskom nalazištu litijuma. Istraživanja su pokazala da tlo oko Činovca – koje se nalazi oko 100 kilometara (62 milje) severozapadno od Praga, u blizini češko-nemačke granice – sadrži 3-5% ukupnih svetskih rezervi litijuma.
I sad se pitam… Zašto se litijum ne vadi tamo, nego treba da se vadi ovde, u Srbiji?!… Češka i Nemačka su u NATO i EU, ako neko zna da definiše ekološke kriterijume, to su Nemci (znaju kako da definišu sve kriterijume, od rasnih – to znamo, videli smo i osetili na svojoj koži – do ekoloških)… Pa neka lepo naprave ekološki rudnik, neka ga eksploatišu jedno deset godina, pa kad vidimo svojim očima da je sve tako lepo, čisto, ekološko, demokratsko, evropsko, pa i mi da pokrenemo projekat Jadar… Kažu da će glad za litijumom trajati vekovima (u šta sumnjam jer je Kina već počela da proizvodimo automobile na natrijum-jonske baterije… A svako od nas kod kuće ima bar kilo natrijuma – bez kuhinjske soli, natrijum hlorida, nema srpskog jela). A Jadarit neće pobeći od nas…
Pa otkud tolika pomama za litijumom, baš iz Srbije… Pa zato što su, mislim, ja laik, belosvetske kompanije uložile toliko novca u „mega fabrike“ litijumskih baterija, da je ekonomski totalno neisplativo odjednom preći na natrijumske baterije… A zašto baš iz jadne, male Srbije… Pa, čini mi se da je i ovde odgovor jednostavan…
Kada pitate profesora Gugla gde su najveće svetske rezerve litijuma, odgovor je sledeći:
Čile, Australija, Argentina, Kina, SAD, Kanada, Brazil i Zimbabve… Ako ne verujete, pogledajte…
Pa sad znamo zašto je Srbija toliko bitna… Svima je jasno da je jeftinije prevesti kilogram litijuma iz Srbije u Nemačku nego iz Australije u Nemačku… Da ne govorimo o kineskom litijumu… Jer sve što dolazi iz Rusije i Kine je maligno, to smo već naučili, sa tim treba početi dan umesto očenaša…
Što se tiče najviših ekoloških kriterijuma EU u eksploataciji litijuma, to smo već videli u Užicu, kada je danima gorela deponija „Duboko“, izgrađena po najvišim ekološkim kriterijumima EU….
A ako (ne daj Bože) legnemo na rudu i pristanemo da Rađevinu pretvorimo u beživotnu pustinju, ne sumnjam da će nas briselska administracija iskreno pohvaliti i da će nam pružiti najsnažniju podršku na putu ka EU.
To je sve od mene za večeras.
Neka nam Bog pomogne…
Ljubiša Borota, penzionisani docent Medicinskog fakulteta Univerziteta u Upsali, Švedska
