Režimski govor mržnje

Novi napadi vlasti na profesionalne medije

Pokušaj atentata na Donalda Trampa aktivirao je i poznatu matricu srpskog režima da govor mržnje seju nezavisni mediji. Prvo je predsednik Aleksandar Vučić ovaj atentat uporedio sa napadom na premijera Slovačke Roberta Fica, i da se sličan scenario sprema i u Srbiji.

Na to se uveliko nastavila i sadašnja predsedica Narodne skupštine i decenijska predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, da nezavisni mediji potencijalno mogu instruisati neke labilne osobe da napadnu na samog predsednika Vučića i njegovu porodicu.

No, prilika da se ozbiljnije pozabavi govorom mržnje bili su monstruozni zločini u „Ribnikaru“ i selima oko Mladenovca, ali nije se otišlo dalje od početka, jer se Anketni odbor praktično rasputio na prvoj sednici. S druge strane nadležno telo za elektronske medije, REM, ne čini ništa da se spreči govor mržnje i isključivosti. Ono je u isključivoj ulozi branioca vlasti, pa zato nema osude i zabrane programa u eksplicitnim sadržajima mržnje, nasilja, šovinizma na programima na PINK-u ili Hepiju.

Na primer, još uvek se tobož ne zna ko je nalogodvac za sramni spot protiv Olivera Ivanovića, kojim je nacrtana meta ovom uglednom političiru na Kosovu.

I sami predstavnici vlasti, predsednik Vučić kao i dotična Ana Brnabić svakodnevno sipaju salve uvreda i nipodaštavanja opozicije, nevladinih organizacija, uglednik javnih ličnosti, a pogotovo profesionalnih medija da su „strani plaćenici i domaći izdajnici“.

Na tom tragu je i većina tabloida, gde se godišnje objavi i po hiljadu tekstova koji se ogluše o Kodeks novinara, a i istinu. Nije za sada bila praksa da se predsednik države i Vlada Srbije, koja vodi unutrašnju i spoljnu politiku, kao ni Ustavni sud pozabave koliko to mediji u Srbiji poštuju Ustav i Zakon o informisanju: o istinitom i celovitom informisanju građana. Ovaj govor mržnje traje decenijama, a generiše ga ,pre svega vlast, ne pristajući na debatu, na zakon činjenica i istine.

Epilog je poznat.

I da, na prste dve ruke mogu se nabrojati profesionalni mediji, koji na sve načine trpe opstrukciju i pritiske vlasti: N1, Nova S, „Danas“, „Radar“, “Nedeljnik“, „Vreme“, „NIN“, a među lokalnim medjima to je na nivou statističke greške, pa nije baš da imaju takvu ulogu kakvu im vlastodršci pripisuju.

D.Eraković

Exit mobile version