Do izbora devet meseci
Iako se mnogo više očekivalo od dolaska evropskih parlamentaraca krajnji ishod je da će oni tek sredinom septembra pripremiti predloge za poboljšanje izbornih uslova. Nove mere primenjivale bi se od oktobra, znači šest meseci pre izbora: predsedničkih, parlamentarnih i beogradskih. Baš zbog pokradenih i nefer parlamentarnih prošlogodišnjih izbora predsednik Aleksandar Vučić bio je prinuđen da se ovi izbore održe posle nepune dve godine. Evidentno je da Evropskoj uniji smeta jednopartijski parlament, ali se pokazalo da režim nema nameru da pokaže dobru volju za dogovor i saradnju. Štaviše, pojačao se pritisak na opoziciju i profesionalne medije. Tako se predsednik države obrušio na predstavnike Narodne stranke da je hteo čak da se tuče sa njima; mesecima nijedna štamparija u Srbiji nije smela da štampa novi list koji nije po volji vlasti; u pregovore sa evropskim parlamentarcima uključeni su najbezobrazniji i najbezobzirniji Vučićevi jastrebovi… Režim očigledno ne želi fer izborne uslove jer u slučaju poraza mnoge od njih čeka robija za krađe velikih iznosa, korupciju, klasični kriminal… Jedno od osnovnih pitanja bilo je sloboda medija. Crvena linija opozicije je da javni servisi, pre svega RTS, svoju ulogu obavlja shodno Zakonu o informisanju, znači da istinito, celovito i pravovremeno obaveštava javnost o najznačajnijim društvenim pitanjima. Preko RTS informiše se više od 60 odsto stanovništva, a do sada jer RTS, koji se finansira novcem svih građana, pretvorio u propagandu mašinu Aleksandra Vučića i SNS. S druge strane i ostale televizije sa nacionalnom frekvencijom bile su isključivo u službi režima, a pokazale su se i kao nosioci lažnih vesti optužujući opoziciju za sve i svašta. Tu je i sramna uloga tabloida, kojima ne znači ništa ni više od nekoliko desetina presuda da su dužni da plate kaznu zbog izrečenih laži i uvreda. U tome im pomaže i sudstvo, tako da su ove kazne smanjene na 100.000 dinara, što za njih ne znači ništa, a ova dela konstantno se ponavljaju. Očit je nedavni primer i optužba da je Marinika Tepić u Valjevo došla „poršeom” od 150.000 evra, dok je prava istina da je ekipa SSP došla BMV-om iz 2007. godine, a da Tepićeva poseduje polovni „polo“. Da li će neko odgovarati i platiti kaznu za klevetu to već ništa ne znači, jer od toliko ponovljenih laži postaje prezasićeni rastvor gde se sve utapa. Suprotno profesionalnim medijskim obavezama nijedan od ovih tabloida nikad nije obradio aferu „Krušik“, kao tipičnu priču o zloupotrebama položaja i uticaja.
Neka druga pitanja koja su od značaja za opoziciju nisu posebno bila u žiži evroparlamentaraca, barem prema šturim izveštajima jer su pregovori bili zatvoreni za širu javnost. To je, pre svega, kako sprečiti pretnje i ucene na birače, dvostruke biračke spiskove, funkcinerska kampanja, razdvajanje izbora… Nažalost, sva ova pitanja i problemi zakonski i Ustavom su rešena, ali se državna vlast ne pridržava zakona. Piše, na primer, da predsednik države odražava državno jedinstvo, da ne može biti nosilac liste za parlament a posebno ne za za lokalne izbore. Takođe, u pravnoj državi nezamislivo je da neko nekom preti, ucenjuje ga radnim mesto, a kamoli još i da kupuje glasove. Da su za Vučića i njegovu stranku izbori više od života, primer su nedavni izbori sa savete mesnih zajednica u Novom Sadu. Ovi izbori su suštinski nestranački jer se bave lokalnim problemimi, a desilo se da su bili upregnuti svi naprednjački resursi, od gradonačelnika do Andreja Vučića, sa prepoznatljivim „ekipama“ na terenu. No, pokazalo se da ima slobodoumnih građana koji nisu ustuknuli pod pretnjama, i da su na nekim mestima naprednjački favoriti „oduvani“. Opozicija ima još nerešenih pitanja, od zajedničkog kandidata do broja kolona, ali pokazuje se poslovična razjedinjenost stranaka. Novina je formiranje brojnih udruženja građana i inicijativa. Sve to, posle letnjeg odmora, biće aktivirano, kako se očekuje, od oktobra, a posle kako bude. Prema nekim najavama ne očekuje se da ako predloženi uslovi ne budu sprovedeni da će biti masovan bojkot opozicije, ali drugi način je izlazak na ulice i građanska neposlušnost. Po svim merilima Srbija je daleko od demokartskih i evropskih vrednosti, a još jedna pobeda Aleksandra Vučića i SNS umnogome bi promenila čitav mentalni kod nacije. To bi značilo duboki ostanak u sferi kriminala, korupcije, rijaliti programa, beskrupuloznih i ogoljene autoritarnosti. Nešto što već ima u Kini, Rusiji, Turskoj, Belorusiji… Uostalom, poslednji primer je da je čak i fudbalska organizacija promenila stav o broju superligaša, na insistiranje poznavaoca fudbala Alaksandra Vučića, iako stoji zabrana FIFE i UEFE da se fudbal zaštiti od uticaja politike.
Dragan Eraković