Humoreskica
Prođe još jedan doček Nove godine. Na selu je to praznik kao i svaki drugi. To je prilika da se u društvu nešto pojede i popije, a i da se iskažu neke želje za nastupajuću godinu. Tu je i Božić, pa se onomad, posle novogodišnjih i božićnih praznika u kafani „Kod Ace pljačke“ iskupilo poznato seosko društvance da proturi koju pametnu.
-Gospodo seljaci, radnici i ostala inteligencijo. poslali smo u prošlost još jednu godinu! – podviknu Miloje.
-More, kakva je bila, ne ponovila se takva više. – ubaci se Simeun.
-Važno je da smo je ispratili i sad treba da gledamo napred, a ne da se vraćamo u rikverc. – javi se Sredoje.
U pravu si Sredoje, ali ne mogu ja napred kad me čeka krivična prijava iz prošle godine. Ona me koči, jer ću možda odgovarati zbog toga što sam tražio od države ono što mi po zakonu pripada.- dobaci Živojin.
-Nisi ti jedini, Živojine. I ja sam bio na protestima da podržim studente, pa su moje domaćinstvo stavili u , kako oni to kažu – PASIVNO STANjE! K`o da sam ja pas`o travu. Pa, mor`o sam da podržim moga sina MILUTINA, koji je odličan student na Poljoprivrednom fakultetu i koji voli svoju zemlju, ali ne trpi nepravdu. A za kim ću, ako neću za mladim i pametnim ljudima?! reče Krstivoje sav uzrujan.
-Bravo, Krstivoje! Znam ja te muke roditeljske. Moj Petar je završio Mašinski fakultet, tražio posao i nije ga ovde našao, a nije pristao da bude ničiji sluga i dužnik, pa sad radi u Nemačkoj i jedva čekam da se o slavi vidimo. – nadoveza se Alimpije.
-E. zbog toga ja idem za mojim Milutinom, jer želim da završi fakultet i da se zaposli ovde, ali ne uz partijsku knjižicu ovih na vlasti, već prema svome znanju. – reče Krstivoje, a na njegove reči svi se saglasiše. Saglasio se i deda Pantelija, jer se on seća dobrih starih vremena kada se na ovim prostorima cenilo znanje i umeće, a ne partijska poslušnost.
Rade Đergović
