Dragi moji,
sve je dobro kada se dobro završi. Ubeđivali su nas da se nalazimo na ivici rata, da će kosovski Albanci, uz pomoć NATO snaga, napraviti neku novu Oluju, poput one hrvatske iz 1995.g. te da će proterati sve Srbe sa Severa Kosova i Metohije, (one južno od Ibra, niko i ne pominje) a sve zbog registarskih tablica i ličnih karata srpske pokrajine, kao znakova i simbola nezavisne države. Hvala Bogu, te su se Ameri i ovi iz nedosanjane Evropske unije, odmah i ozbiljno umešali, te je sve regulisano, reklo bi se lako i brzo. Naši će sa Kosova i Metohije u Srbiju sa svojim, srpskim, ličnim kartama, a Albanci sa svojim, kosovskim i na albanskom… I rešen problem. Slično će biti, siguran sam i sa tablicama… Koliko je samo sudbonosnih obraćanja naciji bilo, koliko presamićivanja, uzdisanja, kuknjave, pretnji, koliko upiranja u to da smo mi za mir, a oni za rat, da smo na ivici i da nećemo dozvoliti da našima fali dlaka sa glave… Kao i obično, naši su pristali na ono što je logično i jedino moguće. Nećemo Vas nikada priznati, ali eto, kao da jesmo, i mirna Bačka, odnosno Kosovo… Kada jednog, na svu sreću, bliskog dana, za nekih 100 godina, budemo svi sa ovih prostora deo Evropske unije, neke nove i uređenije, stabilnije i energetski nezavisnije, sve ove predstave za Narod će biti izbrisane, i ko će se još sećati nekog Kurtija i nekog Petkovića, a moguće čak i samog Vučića…
Da su nam preci kojim slučajem živi, a mi držimo da su na nebu i da bdiju nad nama, baš bi bilo zanimljivo, videti im i čuti im reakciju na ime mandatara nove srpske Vlade. Kako bi reagovali? Smejali bi se grohotom. Osoba koja bi u Srbiji, na nekoj izbornoj listi dobila 100-nak glasova, kao što bi dobio i onaj Vulin, opet je Premijer… jasno je svima, pa i maloj deci, da je ovde, u Srbiji, danas, u trećoj dekadi 22. veka, obavljanje funkcije predsednika Vlade, zapravo pitanje vršenja uloge, glumatanja i fingiranja… Zato je, ne mogavši više da sakrije, ko zapravo donosi sve odluke i presuđuje baš o svemu, (ko još ima iluziju da je to neko predsedništvo Napredne stranke), pa i o izboru tzv. Mandatara, glavni čovek u Srbiji, objavio, da će Ana biti Premijer do 2024.g. a posle toga će tu ulogu obavljati, verovatno, sadašnji gradonačelnik Novog Sada, uskoro potpredsednik Vlade… ako ne bude novih Izbora… Bravo, lepo… baš demokratski. Za ove dve godine, Vučević će se, neka niko nema dilemu, spremati da preuzme tu tešku i odgovornu ulogu: da sluša i da izvršava… pa kako mu bude… a nama, nije ni važno, naviklo se, dugo traje…
I dok Premijerka, bivša i buduća, ne krije svoj LGBT status, jer se u javnosti pojavljuje sa istopolnom suprugom, sa kojom ima i dete, oni koji bi da se takvim statusom pohvale javno, sa ponosom, dobili su otkaz. Nema Prajda, odlučio je onaj koji odlučuje… Ne može država, reče nam on, da spreči da oni drugi, preponosni na svoju pravovernost i odanost patrijarhalnim i porodičnim vrednostima, udare na ove ponosne, što bi da se javno, drže za ruke i ljube, šetajući ulicama prestonice, a istog su pola… Premijerka može, a ostali stoj… Kakva hipokrizija i kakvi dvostruki standardi… Ako ovo neko može da razume, alal mu vera. Naročito naši časni oci i crkveni velikodostojnici… oni sve ovo, ipak, tako lepo razumeju, a gromoglasno ćute… Jer eto, ovi koji bi da šetaju ulicama, su Sodoma i Gomora… Negde drugo, oni su, sloboda izbora i evropske vrednosti, lično pravo ustavom zagarantovano… Kad već predsednik, javno upotrebljava one besramne reči na P, nazivajući i jedne i druge tim pogrdnim pojmom, a koji bi da šetaju u isto vreme, onda nam ne preostaje ništa drugo, nego da zaključimo: da u Srbiji ovi na P, zapravo, formalno vladaju… njima se, lakše upravlja, daljinskim upravljačem… iz jednog kabineta, do onog drugog kabineta, gde sedi prijemnik… taj daljinski dobacuje baš daleko… Zar ne… Već viđena repriza… Ali, Srbi vole reprize… Naročito one, tako upečatljive i sto puta ponovljene, sa inače neistinitim sadržajem, kao što su oni „Otpisani“… Blago nama…
Sve Vas volim i pozdravljam.