Izborni proces u Šapcu je bio pravno korumpiran od samog početka, i to najčešće odlukama Upravnog suda u Beogradu, Odeljenje u Novom Sadu. Iz ovog razloga Pravni tim ispred izborne liste Nebojša Zelenović – Šabac je naš je podneo veći broj ustavnih žalbi, kao poslednji pravni lek u našem pravosudnom sistemu.
Za početak ćemo se vratiti na sam početak izbornog procesa. Naime, prilikom predaje izborne dokumentacije Srpska napredna stranka nije priložila overenu saglasnost Aleksandra Vučića da se njegovo ime sme koristiti u nazivu liste. Pored toga što je apsurdno da Vučić bude nosilac liste u Šapcu, gradu kojeg mrzi iz sve duše, nije iznenađujuće, jer ovu saglasnost nisu imali ni u drugim lokalnim samoupravama.
Na svu sreću, naša Gradska izborna komisija je reagovala po prigovoru, i naložila Srpskoj naprednoj stranci da dostavi potpunu dokumentaciju. U međuvremenu, članovi Gradske izborne komisije ispred Srpske napredne stranke su uhvaćeni u pokušaju da navedenu saglasnost naknadno ilegalno ubace, odnosno da falsifikuju izbornu dokumentaciju, u kojem pokušaju su bili uhvaćeni i sprečeni. No, to ih nije sprečilo da podnesu žalbu Upravnom sudu.
Potpuno neshvatljivo, Upravni sud donosi Rešenje kojim prihvata žalbu Srpske napredne stranke, sa obrazloženjem koje je potpuno logički nedosledno, i time im omogućava mesto broj 1 na glasačkom listiću, čime je naneta šteta drugim izbornim listama.
Protiv ove odluke Upravnog suda, podneta je žalba. Ustavni sud ovde ima zaista jednostavan posao – Rešenje koje nije logički dosledno, gde jedna misao ne prati drugu, gde se zaključci izvlače iz želja Srpske napredne stranke, a ne iz činjeničnog stanja, ni u jednom pravnom sistemu ne može da opstane.
Dalje, nakon održanih izbora 21. juna prošle godine, Gradska izborna komisija je uvidela da praktično ni jedan od 100 kontrolnih listića na 100 biračkih mesta nije popunjen u skladu sa Zakonom i Pravilnikom. U ovom slučaju, Zakon je vrlo jasan, posledica je ponavljanje izbora na svakom biračkom mestu gde kontrolni listić nije popunjen kako treba, iz kog razloga je Gradska izborna komisija doslovno i sprovela zakon.
Upravni sud, sa druge strane, nije delio mišljenje da zakon treba doslovno sprovesti, nego da ipak treba odlučiti na neki drugi način, pa je tako zauzeo stav da nepravilno popunjeni i nezapečaćeni kontrolni listići nisu razlog za poništaj glasanja na biračkim mestima. Međutim, Upravni sud je propustio da obrazloži ovakvu odluku, pa nam je ostalo potpuno nejasno kako je sud došao do ovakvog zaključka. Takođe, Upravni sud nije cenio ni činjenicu da su nepravilnosti uočene na bukvalno svim biračkim mestima.
Protiv ove odluke Upravnog suda, podneta je ustavna žalba. I u ovom slučaju posao Ustavnog suda biće lak – samo pratiti šta je napisano u zakonu.
Nakon ponovljenih izbora 5. septembra, od 26 biračkih mesta, na 20 je primećeno da je došlo do povrede tajnosti glasanja i do povrede prava na lično glasanje. U tom smislu, i Gradska izborna komisija je odredila da glasanje treba ponoviti, poštujući zakon.
Međutim, ovde je Upravni sud opet, po žalbi Srpske napredne stranke, zauzeo šizofren stav. Odredio je da se glasanje ponovi na onim biračkim mestima gde birači nisu glasali lično, ali da se ne ponovi na onim biračkim mestima gde birači nisu glasali tajno. Iako se radi o bukvalno istom stavu istog člana istog zakona, sud je rešio da selektivno primeni samo jednu odredbu, ali ne i drugu.
Iz ovog razloga, podnete su ustavne žalbe za sva biračka mesta gde je Upravni sud doneo šizofrene odluke. Kao i ranije, posao Ustavnog suda ovde je samo da sprovede zakonske odredbe o tajnosti glasanja i ništa više.
Čitav pravni cirkus je nastao nakon što je 7. oktobra Gradska izborna komisija ostala bez kvoruma. Naprednjaci su bez obzira na to, donosili neke odluke, od kojih su neke bile potpuno u suprotnosti sa zakonom, a sve to je aminovao Upravni sud. Samo neke od stvari koje se nisu smele desiti – Gradska izborna komisija ne može imati više od polovine svojih članova iz jedne stranke (Srpska napredna stranka je imala više od polovine), sednici Gradske izborne komisije mora prisustvovati više od polovine članova (najmanje 11, međutim donosili su odluke sa 9 pravno validnih glasova), Gradska izborna komisija ne može utvrđivati rezultate izbora, to je posao biračkog odbora (očekivano, i to su radili), i tako dalje.
Dakle, Gradska izborna komisija je potpuno nelegalno donosila odluke koje su same po sebi takođe nelegalne. Kada Upravni sud nije prihvatio žalbe Pravnog tima izborne liste Nebojša Zelenović – Šabac je naš, kršeći nekoliko zakona, potpuno ignorišući pojedina pitanja, i donoseći sulude zaključke, podnete su ustavne žalbe.
Kontradiktorne, šizofrene, logički nedosledne i neodržive odluke, ne bi smele biti ni pravno održive, i to je jedino što Ustavni sud treba da zaključi.
Usvajanjem bilo koje ustavne žalbe, došlo bi i do ponavljanja celokupnog izbornog procesa. Ovo naprednjaci dobro znaju, i zbog toga se i spremaju za izbore. Dobro znaju da je vrlo lako moguće da mandat, koji su stekli nelegalno i nelegitimno, bude skraćen, i da na vlasti neće biti još dugo.
Aleksandar Mijailović