Gde je odlazeća ministarka rudarstva stala, lamentirajući na odlasku za foteljom i za neostvarenom željom da eksploatiše litijum i razori celu Srbiju, tu je nova ministarka nastavila i s prvim oglašavanjem nam stavila do znanja zašto je došla, kao da mi već nismo znali čemu služi Igra prestola na domaći način.
Ali izgleda da ministarka Đedović Negre ne zna, kao što ni ministarka Mihajlović nije znala, čemu služe ministarstva i Vlada jedne zemlje.
Zar niko nije uputio novu ministarku kad joj je nudio da iz belog sveta zasedne u fotelju da na tom mestu treba da radi u interesu naroda i države? Razumljivo, niko od kolega nije mogao da preuzme na sebe tu dužnost, jer bi se verovatno usred rečenice zagrcnuli od smeha. Ali ako već to nisu mogli da joj kažu, trebalo je da je upute na sledeće:
U Republici Srbiji postoje i drugi ljudi osim onih koji sebe smatraju bogomdanim da poput Domanovićevog vođe teraju napred kroz zidove, plotove, šiblje i provalije. I ti drugi još uvek nisu izgubili razum, ma koliko pokušavali da ih slude s malih ekrana i velikih govornica.
E ti mali ljudi, mali po merilima kojima se služe akten tašne i leptir mašne s vrha, još uvek se pitaju o tome gde će da žive i kako će da žive. Ne interesuje ih pod kojim imenom i prezimenom se kriju razni lobisti i prodavci magle, ali ih zato prepoznaju čim se pojave na ekranu. Ne interesuje ih šta su strancima obećavali oni što misle da su bogomdani i da li će se tim bogomdanima obećanja obiti o glavu, ali znaju da niko nema pravo da uništava zemlju, vazduh i vodu i parče neba ispod kog su potekli.
Jer tim malim ljudima su važnije kosti predaka i život potomaka od interesa multinacionalnih kompanija, njihovih zaposlenih i njihovih honorarnih saradnika. I zato neće dati da se na plodnu jadarsku zemlju prospu stotine hiljada tona sumporne kiseline, negašenog kreča i eksploziva, kako stoji u brošuri Rio Tinta, a isto tako neće dati da se raskopa i zalije otrovima čitava Srbija.
Pošto niko s vlasti nije preuzeo tu ulogu da obavesti ministarku Đedović u šta se tačno upustila, mali ljudi će joj rado reći:
– da su prošle zime najveći protesti izazvani odlukom vlasti da besomučno nastavi s rovarenjem, i to regularno, pomoću novih zakona;
– da vlast nije tek tako prešla preko protesta i blokada, nego je požurila da da lažna predizborna obećanja, u koja nismo poverovali;
– da je ukinuta Uredba o projektu Jadar i da nismo zainteresovani da je gledamo malo doteraniju i u novom ruhu;
– da su odbornici opštine Rekovac, koja se danas od ala i vrana brani na blokadi, jednoglasno odlučili da rudnika litijuma neće biti (valjda oni znaju bolje šta hoće i šta neće u svom dvorištu od onih koji imaju vile, jahte, vinske podrume i stanove u Beogradu i u inostranstvu);
– da postoje nepotkupljivi i dovoljno glasni stručnjaci koji stoje nasuprot onima što su oberučke prihvatili da učestvuju u projektima Rio Tinta i srodnih kompanija i tako blate ime, zvanje i znanje koje su gradili godinama;
– da je Narodnoj Skupštini Srbije predata Inicijativa za izmenu zakona o rudarstu i da iza te inicijative imenom, prezimenom i matičnim brojem stoji 36000 građana, a bilo bi ih još mnogo više da smo se oglašavali putem nacionalnih medija koji su nam ukinuti;
– da su Ministarstvu u kom radi nova gospođa ministrarka predati zahtevi posle kojih, ako se ne ispune, slede radikalne mere;
– da građani ili narod Srbije, kako je kome draže, neće dozvoliti da iz ove zemlje u svet poleti dva i po miliona ekoloških izbeglica tj. žrtava nesuvislih planova belosvetskih moćnika.
I da završimo osvrtom na ministarkine reči. Rudnici litijuma nisu potencijal Srbije, ni u ekonomskom (valjda je bankarki Đedović Negre računica na prvom mestu) ni u bilo kom drugom smislu. A to što je naš neobnovljivi mineral u neobnovljivoj zemlji koja nas hrani bitan za obnovljive izvore energije u svetu, nije naša briga. Ne želimo da se preko naše grbače zelene pašnjaci i novčanice za belosvetske uštirkane košulje.
P. S. Džabe je ministarka Mihajlović na odlasku predala štafetu u maniru „Što ja počeh – ti produži“ kada nije razumela poentu Zmajevih „Svetlih grobova“. Nova ministarka ima vremena da razume i te stihove i svoje devojačko prezime koje se poziva na đedove; na nama je da nas ne zavije u crno i ne opravda ono drugo – Negre.
Izjava Dubravke Đedović: