LIČNI STAV: Hanibal Kovač
Nacionalno pitanje glasi: „Da li se moja Lela ipak prokurvala ili je to izvesni Vranješ sve to iscenirao, putem raznih trikova, fotomontaže i novih tehnologija“?
Nacionalno pitanje br. 2. „Da li je supruga Olivera Ivanovića đavo ili vjerna ljuba koja pati?“
I nacionalno pitanje br. 3 a ne manje važno je „Kako ćemo dočekati Putina i u kojem broju, iako ga nesmijemo videti kako ulicama jezdi, kao da je lejdi Godiva“.
Kažu a ne znam, 1.500 za domaćina ili domaćicu koji uzmognu doći na doček… Sve nacionalne novine i društvene mreže vrve na ove teme, te su one, ovih dana, pitanje svih pitanja. Mislim, ako fudbaler Vranješ ima malo spolovilo, kao što Lela moja kaže i prikazuje, onda sam ja, spram tog spolovila bedni amater i osnovna škola… Ako je važna, za srpsko pitanje i netrpeljivost prema Vučiću gospođa Ivanović, udova Oliverova sa kojom ima dete, tek sam ja, tako mali i ubog spram javnosti, zbog bivše žene sa kojom takođe imam dijete! Mislim, šta znači to što je neko bio supruga nekome u datom trenutku i treće, najvažnije, voleo bih da su mi Tadić, Koštunica, Đinđić, Zelenović dali nekada bar 10 dinara za stremljenja ka demokratiji i borbi za nešto u šta zaista verujem! Moje ubeđenje je da želim da sve „rušim olovkom“, ako sam u demokratskoj većini. E, sada tu ide glavni gvint! Diktatori poput Hitlera, Muslolinija, Idi Amina, Pinočea, dinastije Kim Džong, imaju identičnu medijsku matricu razvodnjavanja sopstvenih grešaka, teološko-političke, u odnosu na vaspostavljenje civilizacijskih vrednosti kojima su nas učili Platon, Aristotel i onaj filozof što je tražio ljude sa svećom! Ja sada, ovako lično, ne pričam ni o Hristosu, ni o Muhamedu, ni o Budi, jer su svi govorili isto „prepoznaj zlo“! Tužan sam, jer me je upravo danas, moj gimnazijski duhovnik nazvao pičkom i rekao mi da će me ujesti, jer, ne pišem ništa protiv lokalne vlasti. Drugi intelektualac, posle 15 minuta, iz Ekonomske škole, neki jebeni akademik me posavetovao pred mojom ženom „talibankom“ kojoj je predavao hemiju, da eto oni, prave neku novu akademiju nauka u Beogradu! Jebem li ga?! Održaše mi traktate i ne shvatam gde grešim, jer „ljudi, to su meni autoriteti“! OK, razumem da grešim i da me ne razumeju, jer imam svoje lične demone i borbu protiv totalitarizma svake moguće vrste. I ovo jeste lični stav. Vučić je, pokušavam da objasnim, Ahriman, bog tame i pokušavam da ovim pisanijima obavestim javnost, da smo ogrezli u zlu i da nam se još veće zlo sprema, fašizam nam kuca na vrata, u vidu geopolitike i zastranjenog predsednika, koji na svaku priliku odgovara brutalnim lažima, zamenom teza i nebuloznim kontra napadima. Dobro, neka ste svi vi u pravu, ali neću da oprostim nikada to „pičko jedna“, jer ne želim da se moji unuci vaspitavaju u Brazilu, Nemačkoj ili Švajcarskoj! Baš me briga za komunalni problem u Šapcu, u odnosu na dramu koja se sprema svima nama. Odavno nisam novinar i onaj što me najviše učio, da budem samosvestan i svoj mi sada jebe mater! Tako mi i treba a fašizam nadolazi! Ajnštajn pobegao od Hitlera, Valter Bendžamin i Tomas Man takođe, a ja sam tu, ovako mali, pa šta mi Bog da. Mora neko i da ostane!
P.S.
Gospodo profesori i ostali intelektualci, nemojte to bolan jesti govana, nego se vi bar tako pametni a pametni jeste, dozovite pameti. To vam je obaveza jer, kada smo bili mali, slušali smo vas otvorenih usta… Vi nas nemojte slušati ali nas bar čujte!