Valja li kad poverenje nadvlada razum!?
- Sedim u restoranu ”Kod tri ribara”, na obali mora. Nepoznati čovek za susednim stolom zadovoljno je pripalio cigaretu i gleda u plavičasti beskraj. Započinjemo razgovor, kaže, gore je hotel, pa kad neki gosti tu parkiraju auto, on im ponese kofere. Posle pauze, koja nam prija, nastavlja kako, eto, ne veruje državnoj televiziji. Za njih je vest dana da je Crna Gora pobedila Srbiju u vaterpolu. A to je zato što ništa od onoga što od vlasti očekuje nisu uradili! On je, kaže, neškolovan i čudi ga da školovani ljudi ne vide kako se vlast krije iza velike pobede vaterpolista. Veruju u ono što im se kaže, da je to vest dana, ne umeju da čitaju “između redova”. Na svoju sreću, on ume!
- Slučajni sam svedok razgovora penzionera i njegovog buntovnog unuka, koji je upravo završio osnovnu školu. Stigli su do teme koja beskrajno boli i nekih njenih usputnih, možda i potpuno nebitnih detalja. Ipak u tesnoj vezi sa pitanjem postavljenim na početku. Tragedija u Ribnikaru i zašto onaj koji je to morao, nije upalio sveću u blizini mesta tragedije. Deka, koji bespogovorno veruje prozvanom, kaže da nije imao vremena, upalio je u crkvi. A unuk pita zašto to vreme koje je imao da upali sveću u crkvi, nije utrošio da je upali na ulici. Veoma jednostavno pitanje ostalo je bez odgovora.
- Zadaci završnog testa iz matematike. Profesori pregledaju zadatke po “ključu” koji je stigao iz Ministarstva. Učenik Šabačke gimnazije video je ono što sastavljači testa nisu! Pokušaj da se uvaži njegovo tačno rešenje, osporivši ono koje je stiglo iz Beograda – ne uspeva!? U telefonskom razgovoru, ne javlja nam se niko od sastavljača testa, nego njihova sekretarica. Kaže, valjda sastavljači testa, doktori matematike, tu matematiku znaju malo bolje od našeg učenika. Fenomenalan odgovor, možda malo bahat, ali sasvim u skladu sa onim što nam se svuda i svakodnevno dešava.
Valjda to nešto, neko zna bolje od nas.
Na pitanje sa početka teksta odgovorite sami.
