Povodom dodele književne nagrade „Laza K. Lazarević“ u sali Kulturnog centra u četvrtak je organizovan razgovor sa članicom žirija Lejlom Kalamujić koji je vodila glavna i odgovorna urednica programa Katarina Janković Popović. Ovogodišnja dobitnica priznanja u konkurenciji od 85 pristiglih proznih celina je Marija Krtinić Veckov sa ostvarenjem „Uspomena iz Sokobanje“ koje se izdvojilo kao formalno i tematski superiorno.
„Koncipirano je kao unutrašnji monolog na tragu Džojsove pripovedne poetike u kom junakinja obolela od raka sumira uspomene i sećanja prateći imaginarnu mapu putovanja po gradovima za koje vezuje ostvarene i neostvarene snove, uspomene i fantazije. Zrelo, hrabro i strasno, Krtinić Veckov dramu terminalne bolesti slika bez patetike i sentimentalnosti, sa mnogo empatije, solidarnosti i spremnosti da zaroni u dubinu protivrečnih emocija koje prate bolest i najavljuju predstojeći odlazak“, ocenila je predsednica žirija Vladislava Gordić Petković.
-Žiri je imao zadatak da napravi uži izbor o kojem smo kasnije pomno većali. Nas četvoro je razmatralo odluku. Jedini kriterijum kojim smo se vodili je kvalitet same priče i jednoglasno smo odlučili da je „Uspomena iz Sokobanje“ svima nama u tom trenutku bila najbolja. Piče pristižu pod šiframa, ne znamo ko su autori, ali se po tekstu moglo naslutiti da je napisala žena. Mislim da je odabrana najkvalitetnija priča koja je pristigla. Bilo nam je drago dodeliti tu nagradu. Žao nam je što autorka nije mogla da bude ovde, ali će zato premijerno biti prikazan film urađen po motivima te priče- istakla je Lejla Kalamujić.
Nagrada „Laza K. Lazarević“ dodeljuje se u Kulturnom centru već 27 godina. Novina je modernizovan i osmišljen koncept, gde je na klasični nadovezan rezidencijalni program, što podrazumeva gostovanje pisca u nekoj sredini.
-Ovi programi su danas jako popularni i dobri zato što je to odličan način da se povežu umetnici sa sredinom u nekom novom ambijentu, da se svi značajni činioci u toj sredini, privrednici, druge relevantne institucije kulture, povežu i uspostave međusobni dijalog i saradnju. Mi povezujemo region i pozivamo pisce iz regiona smatramo da je to izuzetno važno. Novi koncept ima svoj tematski okvir, tiče se balkanskog patrijarhata, ograničen je na pet godina, a ovo je treća godina gde nam dolaze gošće. Naše gošće su književnice i mi malo preispitujemo rodne uloge, ulogu žene, da li se nešto promenilo, kako je u zemljama regiona. Svaka od gošći na kraju godine će nam poslati po jednu pripovetku, tako da će, nakon pet godina, zajedno sa nagrađenim pripovetkama, dobiti interesantnu zbirku priča koju ćemo komercijalizovati i pustiti da bude interesantan proizvod za izdavačke kuće. Ne samo što biramo najbolju priču, nego i uređujemo neku buduću zbirku priča- objasnila je Janković Popović.
Nagrade su u prethodnih dvadesetak godina dobijali uglavnom muškarci, ali se to poslednjih godina promenilo, što objašnjava novom renesansom ženskog pisanja i pojavom mnogo kvalitetnih ženskih spisateljica u poslednjih nekoliko godina, posebno sa postjugoslovenskih prostora. Pročitala je poruku pobednice, koja je bila opravdano sprečena da prisustvuje dodeli.
-Žao mi je što ne mogu da prisustvujem dodeli nagrade koja me je poslednjih meseci učinila izuzetno srećnom. Čini mi se da još uvek nisam u potpunosti svesna da je moja priča izabrana za najbolju na ovogodišnjem konkursu. Neću ništa novo reći ako kažem da su pripovetka i kratke priče, nažalost, zapostavljeni žanr u domaćoj i regionalnoj književnosti. Tako je i po pitanju objavljivanja i nagrađivanja. Priznanja za kratka prozna dela su za razliku od nagrada za romane, pa i poeziju, prava retkost. U tom smislu, ova nagrada je dragocena. Njena posebnost ogleda se i u konceptu koji je poslednjih godina prati. Tako u žiriju možemo videti uglavnom autorke, kritičarke, urednice, teoretičarke i profesorke književnosti, što je dovelo do toga da samo priznanje poslednjih godina pripadne pričama i ženskom iskustvu, što je, takođe nesvakidašnje u domaćoj književnosti. Posebno je zanimljivo što će se nagrađene priče uz dela poznatih i priznatih autora iz regiona naći u zajedničkoj knjizi, čime će ceo koncept ostaviti možda i utiacajniji trag u književnim tokovima- poručila je Krtnić Veckov.
Prikazan je eksperimentalni film sa studentima Fakulteta dramskih umetnosti iz Beograda rađen po motivima pobedničke priče, a od ponedeljka će imati premijeru na Jutjub kanalu Kulturnog centra.
D.Dimitrijević
