Sećam se, na časovima istorijedosta smo učili o ratovima, godinama njihovog trajanja, stradanju ili pobednicima u njima. Mnogo više sam voleo kada bi govorili o kulturi, umetnosti, arhitekturi, izumima, filozofima. I svemu drugom, mirnijem i radosnijem, samo ne o ratovima. Naročito jer su zaraćene strane,po završetku, već tada sam znao, pisalesvoje sumnjive, različite istorije.Gimnazijski stav bio mi je da u svakom ratu svi gubimo, posmatrano iz nekog svog naivnog, verovao sam, i opšteljudskog ugla.Učestvovali ili ne učestvovali u njima, ma šta o tome pisali ili govorili njihovi akteri ili istoričari. Bio sam protiv svakog veličanja pobede u ratu, jer su i toliki pobednici u njemu izginuli. Takvih svojih mladalačkih razmišljanja nikada se nisam odrekao. Ma koliko me ubeđivali u potrebu i opravdanost ratovanja, znao sam da ratove neizbežno prate dešavanja koja nisam odobravao i niko ih ne može odobriti.
Mislim da mladim ljudima treba mnogo više govoriti o besmislu ratova i njihovoj konačno neljudskoj suštini.
Za kraj, i u prilog razmišljanja o ratovima, nekoliko citata.
(Možda nam makar malo pomognu u uvek poželjnom, ponovnom premeravanjusvojih stavova).
“Ne postoji neizbežan rat. Ako do rata dođe, to je zato što je zatajila ljudska mudrost.”
Andrew Bonar Law (1858 – 1923.), britanskipolitičar i državnik;
“Sretnisunarodikojiimajudosadnuistoriju.”
Monteskje (Montesquieu) (1689 – 1755.), francuskipisac ifilozof;
“Niko se ne rodi mrzeći neku drugu osobu zbog njene boje kože, prošlosti ili religije. Ljudi se moraju naučiti da mrze, a ako to mogu naučiti, onda se mogu naučiti i da vole, jer je ljubav mnogo prirodnija našem srcu od njene suprotnosti. ”
Nelson Mendela (1918 – 2013.), južnoafrički revolucionar, politički vođa i filantrop.
Da li je ljubav mnogo prirodnija našem srcu od njene suprotnosti ?
Voleo bih da je Mendela u pravu.
Sinša Mozetić, profesor u penziji
