Rijaliti Srbija
Pretprošle godine reč koja je pobedila u neformalnom takmičenju za najreč bila je – duhoklonuće. Sasvim opravdano jer su se te godine dogodile nezapamćene tragedije u OŠ „Ribnikar“ i selima Malo Orašje i Dubona i nekako je celo društvo potonulo u nespokoj pa i u očaj i bespomoćnost.
Prošle godine, međutim, reč koja je dobila najviše glasova publike u anketi bila je – rasanica. I to se desilo pre studentskih pobuna i trenutnog opšteg raspoloženja u društvu. Kao da je reč – rasanica najavila neko novo jutro u zemlji Srbiji koje će promeniti sve. I zaista, mnogo ljudi je širom otvorilo oči, probudili su se i videli da žive u neslobodi, tiraniji i klonuću osnovnih ljudskih vrednosti, videli su državu u rasulu, otetu od strane naprednih razbojnika, fašista, krimosa i svakoraznog ološa sa dna kace a koje predstavlja Šef mafije pod kodnim imenom Nepomenik koji glumi predsednika Republike, videli su studente i ta predivna mladost ih je prvo zaslepila kao prejako svetlo upereno u oči a onda su se otvorila vrata jedne sasvim nove percepcije stvarnosti.
Generalni štrajk visi u vazduhu, nezdovoljstvo građana raste iz sata u sat a vlast se koprca i zabija autogolove svakim svojim potezom. Ona nesreća koja obnaša funkciju predsednika parlamenta Narodne skupštine trabunja onako neusmena na ružičastim televizijama sa očiglednim izlivom unutrašnje ružnoće u mozak, onaj Bosoglavi, nekadašnji novosadski advokat, premijer i prvi čovek SNS-a preti prosvetarima, vređa svoje kolege advokate koji su stupili u jednonedeljni (za sada) štrajk, ruži studente i građane koji protestuju ali džaba kreči. Studenti su i za Nepomenika rekli da je nebitan a šta onda znači crvić kao Miloš Vučević, manje od ništa.
Lavina je krenula, grudva narodnog nezadovoljstva, predugog trpljenja i besa zakotrljala se i sada nema nazad ni za njih (vlast) ni za nas (građane i građanke). Najgori od najgorih koji su okupirali državu i društvo i potpuno izgubili meru za bilo šta normalno i dobro sada više i ne kriju da su spremni da sve svoje protivnike – pristojne i pametne ljude – i ubiju ako treba samo da ostanu zauvek u poziciji u kojoj su sada, poziciji bezobalne moći i privilegija, da mogu nesmetano i bez ikakve odgovornosti da lažu i kradu, da se bahate i smeju nam se u lice, da su spremni bukavalno na sve.
Onaj čije se ime ne spominje u ovom tekstu iz razloga mentalne higijene je u panici, brblja neprestano ali se vidi i iz aviona da mu stoji kost u grlu i da nije siguran kako i šta dalje pa najavljuje još jednu turneju po selima i gradovima naše zemlje ponosne da se vidi sa narodom dovučenim na silu ili za sendvič i par „crvenih“ na njegove skupove podrške i da im kaže (da ih slaže) kako bi mogli da razumeju da je ovde sve u redu, da je on garant svetle budućnosti u kojoj će leteti automobili i plate i penzije, sve će otići u nebo i bla, bla, bla dok njegovi lojalisti gaze studente po trotoarima, upadaju noću na fakultete i manijače, prete novinarima, maltretiraju svakog ko misli svojom glavom i uopšte bave se svojim nečasnim poslovima iz sve snage.
Lepo je onomad rekao Goran Ješić: Pi*ka vam materina, da vam pi*ka materina! U Srbiji, po svoj prilici, konačno sviće i mrak se razilazi. Ako bude pameti i hrabrosti dočekaćemo neke bolje dane. Ko se rasanio – rasanio se a ko nije neka požuri jer tek nas čekaju veliki poslovi da bi naša domovina postala zemlja, država i društvo, kakve zaslužujemo. Ko se usudi – pobeđuje.
Piše: Dragan Karalazić
