Pričao mi je deda doživljaje svog dede iz Velikog rata. Govorio je da mu nije bilo žao samo konja, već da je žalio i volove. Ponekad je žalio zbog pobijene nejači. I nikada nije žalio zbog smrti ratnih drugova. Oni su znali zašto se bore i zašto stradaju i njih je trebalo slaviti, a ne žaliti.
Da, nadovezivao bi se otac. Ne možeš da pristaneš na žalost. Delez je, na primer, u svojim predavanjima o Spinozinoj filozofiji primetio da je moći uvek u interesu da kod podanika izazove žalost koja ih lišava snage za delovanje i tako ih čini manje opasnim, budući da su oni tada manje spremni za pobunu.
Dakle, osmeh na lice i u borbu protiv onih koji bi hteli da ukinu radost života i svedu čoveka na puko sredstvo zadovoljavanja svojih bolesnih želja i ambicija.
Jovica Radović
