Nela Marković, Štitar
Život u seoskim sredinama je vrlo težak. Od bavljenja poljoprivredom može da se živi, ali to nije na nivou na kom smatramo da treba da bude. Energija i vreme koju ulažemo u poslove su veliki, te bi uslovi na tržištu morali biti prilagođeni tome da se naš rad isplati, da imamo motivaciju da još više radimo. Ovako je sve to prilično razočaravajuće. Budući da sam domaćica, nemam klasično radno vreme kao što je to slučaj sa ženama koje žive u gradu. Ne želim da osporim njihov rad, ali njima je radni dan od osam do deset sati, ostaje im slobodno vreme da se malo više posvete deci ili sebi. Kod nas je drugačije, rad je konstantan, nema jasno definisanog početka i kraja. Veruje se da se na selu odmara samo za praznike, ali i ti dani budu ispunjeni samo dok obavimo nužne poslove koji ne mogu da čekaju.
D.D.
