Te sada već davne 2008. godine izlizana i već na izdisaju radikalska ideologija po instrukcijama zapadnih sila posegnula je za prljavim oružjem u vidu Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića.
Naziralo se već tada crno vreme društvenog posrnuća, moralnog sunovrata, isplivavanje ljudskog taloga iz političkog mulja.
Epidemija ljudskog zla počela je da se širi po celoj Srbiji a odbori Srpske napredne stranke pretvorili su se u regrutni centar poslušnika koji su imali samo jedan cilj, da preko politike pridobiju ličnu materijalnu dobit.
Tako smo u Šapcu na jednom mestu imali prilike da vidimo povratnike u politički život željni osvete a ujedno gladni vlasti i moći.
Neostvarenje ličnih želja i ambicija donosilo je česte unutar partijske svađe na relaciji Aleksandar Peranović, Blaža Knežević, Dejan Jovanović, a kasnije Aleksandar Pajić, Radivoje Mićić, Boban Birmančević.
Raspodela vlasti umesto da umanji tenzije dovela je do još veće eskalacije sukoba jel novca u gradskoj kasi nije bilo dovoljno da se namiri sva pohlepa koja se taložila godinama u Srpskoj naprednoj stranci.
Grad je medijski potpuno uništen, kultura je iskorenjena, institucije su počele da liče na Mesne odbore Srpske napredne stranke, ali zato kriminal, korupcija, partokratoja dostižu svoj vrhunac. Sakriveni iza lika Aleksandra Vučića uvećavali su svoj kapital pljačkajući javna preduzeća, nameštajući tendere, lažne nabavke po uvećanim cenama a razlika je najčešće završavala u privatnim džepovima.
Danas imamo čitavu plejadu političkih gmizavaca koji kroz institucije sistema uništavaju grad Šabac i ozbiljno narušavaju sve ono što je decenijama stvarano.
Niste dostojni da vodite naš grad, niste dostojni čak u njemu ni da živite. Iza vas ostaće krupnim slovima ispisano SRAMOTA.
Nikola Mitrović, predsednik Gradskog odbora Novo lice Srbije
