Živimo u vremenu u kome se rad meri satnicama, ugovorima, platnim razredima i „proizvodnjom vrednosti“. Vrednost rada se, po zvaničnim merilima, ne meri lepotom onoga što nastaje, niti dubinom angažmana čoveka koji radi — već isplativošću. Radi se da bi se preživelo, a preživljava se da bi se opet radilo. I tako u krug, sve dok ne postanemo potrošeni proizvod u sistemu potrošnje.
No, rad nije nastao kao sredstvo za tržište. Rad je, u suštini, stvaralački čin. Od prvih alata, pećinskih slika, ruku koje su sejale, tkale, gradile, čovek je radio da bi izrazio sebe, da bi oblikovao svet, da bi stvorio nešto trajnije od sebe samog. Istinski rad je uvek bio vezan za stvaranje. Za ono što ostaje, a ne nešto što prolazi.
Kada rad postane sticanje sredstava za potrošnju, onda čovek ne radi, ne stvara, on se prodaje. Njegov trud postaje resurs, on sam, potrošna roba. U tom odnosu nema slobode, nema radosti, nema onog što rad može da bude: put samoostvarenja, odgovor na poziv unutrašnjeg stvaraoca.
Da li moramo tako?
Ne, sigurno ne moramo tako. Postoji i drugi način. Rad kao stvaralaštvo znači raditi nešto što ima smisla i izvan novca. Može to biti umetnost, naučni rad, pedagoški trud, obrada zemlje, obrada misli, angažovanje u zajednici. Rad kao stvaralaštvo nije nužno hobi. To je ozbiljan, posvećen odnos prema životu. Ne radi se da bi se trošilo, već da bi se doprinelo. Ne da bi se steklo, već da bi se dalo.
Rad kao stvaralaštvo nije lakši, ali je, svakako, slobodniji. On nosi težinu, ali ne i poniženje. On uključuje napor, ali ne otuđenje. On vraća čoveka čoveku, ne svodi ga na funkciju, ne ukida mu dostojanstvo. On povezuje nas sa dubljim tokovima života, sa onima koji su radili pre nas, i onima koji će koristiti plodove našeg rada posle nas.
Zato, ako već radimo, radimo tako da nešto ostane. Bar malo lepote, bar jedna misao, jedna promena, jedna stvar koju neće pojesti inflacija, moda ili sledeća sezona rasprodaje. Svetu ne treba više potrošača. Treba mu više stvaralaca.
A to počinje od toga kako (i zašto) radimo.
Jovica Radović
