Advokatura danas je, čast pojedincima i hrabrim i slobodnim advokatima, strukovna organizacija koja služi građanima i štiti slobodu, prava, zakonitost i ustavnost, samo nekako mlako, anestezirano, beskrvno i pod nekom vrstom samokontrole… Nema one energije i one snage koja je znala da celu advokaturu suprotstavi državi i njenim projektima, koji su išli na štetu građana, ali i samih advokata…
Ako se pitate, zašto je to tako i od kada, odgovor će Vam dati bilo koji advokat od integriteta i ugleda. Nismo uspeli da sačuvamo svoju profesiju i profesionalno udruženje od spoljašnjih, nečasnih faktora, čitaj države i vladajućih stranaka. Tako smo, evo, imali polu-dirigovane i polu-izrežirane Izbore za predsednika AK Srbije, u kojem su morali da uzmu učešća i oni advokati, koji samo imaju advokatske legitimacije, ali nemaju advokatsku logiku, samostalnost i hrabrost. Jer, da su to imali, Izbori se ne bi okončali onako kako su okončani, jer neko bi postavio pitanje kandidature advokata iz Valjeva, pre kraja izbornog procesa, a onda bi takav izborni proces morao da se ponovi…
Država, čitaj vlast se raduje. Uspostavila je, definitivno, kakvu-takvu kontrolu nad advokaturom kao jedinom, organizovanom i po ceo sistem pravosuđa države Srbije, izuzetno „opasnom“ elementu, koji je bio sposoban da parališe ceo institut srpskih sudova, tužilaštava, javnih beležnika i javnih izvršitelja… Ako nam je vrh Advokatske komore pod kontrolom vlasti, države i institucija, onih nespojivih sa advokaturom, cela advokatura je praktično pod sačem, zatvorena i iskontrolisana.
U vremenu kada se svaki segment društva, polako, ali sigurno raspada, rastače i postaje izjeden unutrašnjim i spoljnim uticajem, advokatura je, pokazuje se, i može se lako konstatovati, poslednja koja je poklekla. Pogledajte novinare, na šta nam liči medijska scena, koliko je ona podložna uticajima vlasti i državnog aparata koji ju je potčinio i zloupotrebljava je skoro u potpunosti… pa kako nam izgleda školstvo, obrazovanje generalno, pa zdravstvo, Akademija nauka nam je iskontrolisana i podložna manipulacijama, Udruženje književnika se odavno svelo na usluge čuvenog restorana… a o Crkvi i Vojsci, ne treba ni reči trošiti. Svi igraju po taktovima vlasti i političke moći… I na kraju, evo, skoro pa kolektivno, advokatura je uletela u tu mrežu… Da li je neko mogao da zamisli da će ijedna advokatska komora ikada organizovati predavanja nekih vlastodržačkih tužilačkih slugeranja, da će takvim predavanjima prisustvovati samo par advokata, a desetinu državnih službenika… Nezamislivo u vremenima slobodne, kreativne, advokature duha i pravde… Danas, to je gotovo pa uobičajena stvar, nešto čemu se niko ne suprotstavlja… Pojedinci se izuzimaju… Zato, kada neko pita: GDE IDU ADVOKATI, kuda je krenula advokatura, odgovor je samo jedan: iz sveta slobode, nezavisnosti, autonomije, najšire demokratičnosti, kreacije, pravičnosti, energije, tiho, postepeno, ali sigurno, prešli smo u svet suprotan svemu što nas je krasilo, već vekovima… Ako dignemo ruke, predamo se, i stanemo u kolonu koja nas je paralisala, to više nismo mi, to više nisu advokati… To je kolona poslušnika i službenika koja ima svog vođu ili svoje male vođe… Lično, na to nikada neću pristati. Nikada. Po ma koju cenu. I znam da nisam usamljen u tome… A kako će ići dalje, o tome ću nastaviti da pišem. Mislim da mogu da ponudim rešenje… Samo mi za to treba šira podrška struke… Pa kako bude.
NASTAVIĆE SE.
Piše Branislav Sekulović, advokat