Da li neko od današnjih advokata zna za sudbinu dr Dragića Joksimovića, advokata koji je svoju advokatsku i visoko profesionalnu odbranu, u to vreme ozloglašenog generala Dragoljuba Draže Mihajlovića, platio najskupljom cenom, svojim životom? Nisam siguran da je mnogo njih za njega uopšte i čulo. A trebalo bi. Taj kolega je bio iznad svega veliki humanista, hrabar i posvećen svojoj časnoj profesiji. Ali, kada je diktator uperio prst ka njemu, strele su poletele i završile u svojoj meti. Prvo je uhapšen 16. juna 1949.g. kao istaknuti neprijatelj naroda i režima, a onda je ekspresno osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri godine, sa prinudnim radom i gubitkom građanskih prava, odlikovanja i penzije u roku od godinu dana… Umro je prvog avgusta 1951.g. u sremskomitrovačkom kazamatu, gde je njegovo telo i sahranjeno do izdržavanja pune kazne… Nije dr Joksimović, kao slobodan čovek, advokat, bio jedina žrtva Titovog komunističkog režima… Ni slučajno.
Danas, advokatura se nekako učaurila, ophrvana je sopstvenim problemima, ne samo socijanim statusom i brigom advokata za opstanak na surovom tržištu, gde vladaju svi zakoni džungle… preživeti danas kao advokat, nije samo socijalno pitanje, ono koje je vezano za materijalnu egzistenciju… ne, advokate, i verbalno i fizički ugrožavaju, pa mi je jasno zbog čega je velika većina u strahu i nema osećaj veličanstvenosti profesije kojom se bave… U takvoj situaciji, oslonac im čine političke stranke, privatne veze sa određenim moćnim ljudima i organizacijama, uticaji moćnika koji mogu da utiču na pravosudne institucije, ali i poljuljana stručnost, upitna nezavisnost, manjak hrabrosti i autonomija pojedinaca iz pravosuđa, kojima karijera zavisi od volje istih takvih… I gde je onda budućnost advokature… kuda je krenula i gde će stići? Ako ona počiva na danas mladima, nisam siguran u to kakva će budućnost biti, ne zato što oni nisu advokati od znanja, ne, nego većina njih, čast manjini, zapravo nije advokat od rođenja… Oni stariji, oni koji se ne boje, koji udaraju na državne tvrđave i bedeme, u velikoj su manjini… Država, stranke i njihovi lideri, naročito oni na vlasti, jasno je kao dan, žele da preuzmu potpunu kontrolu nad advokatima, i otupe joj ono što je advokaturu činilo oduvek, od nastanka, perjanicom društva… Da iskontrolišu one advokate koji su znali da mesecima štrajkuju i parališu pravosuđe… Uticaji raznih službi i kadriranje u institucionalnim organima esnafskog udruženja, kojeg advokati nazivaju svojom Komorom, je evidentan pokazatelj takvih tendencija. Kako stati na kraj ovoj pojavi, koja je zahvatila advokaturu, kao onaj virus, što nas je onomad sve držao zaključane?… Imaju li advokati ključ te podaničke brave, kojom bi širom otvorili vrata slobode? Nadam se da imaju… Kada i kako, od nas samih zavisi… ali i od svakog građanina Srbije, kome advokat mora biti poslednja brana i čvrst oslonac u borbi za pravdu, istinu i zaštitu zakona…
Ovako, kako je danas, kada država, pre samo neki dan, lagano suspenduje najprimenjiviji Zakon u Srbiji, Zakon o opštem upravnom postupku, a povodom postupaka pred Katastrom, pa onda javno objavi enormnu, astronomsku cenu usluge advokata u takvim postupcima, jasno je, da interes advokata i interes države nije jedinstven… naprotiv, advokaturu i advokate u javnosti treba predstaviti kao neke, oprostite na izrazu, gulikože… iako se, pri tome, jedino se advokatura borila i još uvek bori, da recimo taj Zakon, prvo ne stupi uopšte na snagu, ili da bude u bitnom izmenjen, kada je već izglasan… O tome se ćuti… jer, očigledno je, advokate treba svakako proglasiti negativcima, antidržavnim elementima, pa samim tim i onima koje građani ne treba da vole i budu uz njih… Podrška takvim stavovima, na žalost dolazi i iz same advokature. I na kraju, jasno je opet, da tu leži problem, ali i ključ za rešenje…
NASTAVIĆE SE