Šta građaninu ostaje na kraju, kada ga pritisne država, vlast, pravosuđe, javna preduzeća, upravni organi, u situaciji kada se te institucije praktično raspadaju ili njima upravljaju partijski, polupismeni kadrovi? Ko će ga zaštiti i kako? Advokatura je ona poslednja odbrana pred cunamijem koji se uputi ka čoveku i njegovim pravima zagarantovanim Ustavom i Zakonima… A vlast baš hoće da krši sve norme, ili samo neke od njih, na štetu običnog čoveka. Ako građanin traži da ostvari neko svoje pravo, opet mu je advokatura oslonac u borbi sa stoglavom aždajom… Ali… uvek to, ali…
Kad je advokatura, kao takva, kao poslednja brana, poklela i pala pod kontrolu, šta je ostalo od svetosti i svetlosti koja joj pripada? Malo toga. Utopila se u sveopštu recesiju i devastiranje institucija. A upravo, takva situacija, kada se institucije sistema praktično urušavaju, građaninu je potrebna advokatura kao zaštita, kao oslonac i kao poslednja odbrana i sigurnost u očuvanju svojih prava…
Kako popraviti situaciju i kako advokaturi povratiti sjaj one profesije, koja je bila pouzdan i jak saveznik građaninu, protiv svakog udara vlasti, države, birokratije i sveprisutne zloupotrebe sistema? Stvar je poprilično složena, ali nije izgubljena i nije nepovratno propala. Advokatura se mora oporaviti, uspraviti i ponovo zasijati punim sjajem, da postane to što joj je funkcija i što je bila… Mora se resetovati, krenuti iznova i izgraditi ceo komorski sistem na novim osnovama, bez pogubnih uticaja spolja… I zato je jedino rešenje da se hitno promene neke odredbe Zakona o advokaturi, promeni Statut Advokatske komore Srbije i svih područnih komora, i tako izazovu Izbori na svim nivoima, pri čemu bi glasao svaki advokat, a ne delegati Skupštine, koji se biraju u složenim i preskupim postupcima kandidovanja i izbora. Tako bi se autonomno izabrali advokati od imena, časti i ugleda, odani samo profesiji i advokatskoj etici… slobodni advokati. Komorski sistem se mora prilagoditi teritorijalnoj nadležnosti Viših sudova u celoj Srbiji, gde bi svaki grad koji ima Viši sud, postao sedište advokatske Komore. Time bi se izbegli antagonizmi između advokata, izazvani veličinom teritorija i brojnošću advokata u nekom gradu, pa bi se sada postojeće anomalije, koje su evidentne u tom pravcu, potpuno izbrisale. Najbolji primer su Šabac i Valjevo, Čačak i Užice, Požarevac i Smederevo, Zaječar i Negotin, i mnogi drugi… Kozmetičke, mejkap promene Statuta, koje su u toku, su bez značaja za tematiku koja je suštinska…
Ovako, kako je danas, uskoro ćemo dobiti potpuno podržavljenu advokaturu, neku vrstu pravobranilaštva, kontrolisanu od strane vlasti, partija, moćnih pojedinaca, nevladinog sektora, razno-raznih mešetara i mutivoda, advokaturu koja će se razračunavati sa samom sobom i jesti sopstvenu supstancu… Nije to vreme daleko, tu je, kuca na vrata i polako ih otvara, ulazi među nas, širi svoj uticaj kojim parališe advokaturu i svodi je na pukog, nemoćnog i unutar sebe razjedinjenog posmatrača, pasiviziranog i društveno beznačajnog…
Što pre, urgentno, odmah, treba inicirati procese koji će advokaturu učiniti sposobnom da bude ono što je bila i što treba da bude… Samostalna, nezavisna i slobodna institucija pravne pomoći, koja spremno i jedinstveno stoji na braniku zaštite svih prava svakog građanina, uvek moćna da složno nastupi, kada su ta prava najjače ugrožena…
Ako se advokati širom Srbije, naročito oni u Beogradu, gde ih je najviše, ne osveste, i u najkraćem vremenu ne pokrenu, ne podignu svoj jedinstveni glas, zatraže održavanje Konferencije advokata, kao najšireg oblika izjašnjavanja advokata, stvar sa advokaturom će ući u termalnu fazu… A onda je sve mnogo teže i mnogo neizvesnije, i terapija je složenija, ali, i mnogo, mnogo neefikasnija…
Lično, nadam se da će se sve promeniti i to uskoro, vrlo, vrlo brzo… Neke aktivnosti u tom pravcu već su započete, i stvar ide u pravom smeru… Kada smo složni, sve je lakše… a advokati polako shvataju gde su, i šta ih je snašlo…