Oskar ponovo na sceni
Nekako skrajnuto u srpskoj javnosti prolazi objava eksperstke komisije o osnovanoj sumnji da se na čelu organizovane kriminalne grupe nalazi šef države. U svakoj uređenoj državi to bi imalo najširi odjek i raspravu, a naravno i reagovanje nadležnih organa, tužilaštva i sudstva. Međutim, ovde ni navedeni šef države, ni nadležni organi ne reaguju, kao što ni dosada nisu, po oprobanom receptu ignorisanja i protoka vremena.
Slično je bilo i kod objavljene skaj prepiske kriminalne grupe koje je prosledila francuska služba, u kojoj se pominje Oskar. Primera radi ko to može da utiče na predsednika suda, a nije njegov najbliži rođak. Bilo kako bilo, nije se tužilaštvo time bavilo, pa se olako prešlo preko toga. Ovoga puta eskpertska grupa inženjera, ekonomista i pravnika za analizu pada nadstrešnice u Novom Sadu uradila je ogroman posao za Tužilaštvo za organizovani kriminal, pre svega ono što je osnovno – putevi novca.
TOK je u šturim informacijama navelo da je država oštećena za 115 miliona dolara u poslu superbrze pruge Beograd – Subotica, ali ekspertska grupa pominje cifru od čak 700 miliona, ne dinara svakako.
Elem, ova pruga po planu iz Evropske unije koštala bi nešto više od 300 miliona evra, s tim da bi 20 odsto bila donacija. Međutim, državni vrh odlučuje da uzme kineski kredit za koji ne polažu račune, a cifra se popela na 1,2 milijarde evra. Čudnom odlukom, na primer, kineski izvođač ne bira podizvođače, nego to radi srpska strana. A svi putevi vode „do pećine“, jer sve odluke i izveštaji slivaju se u kabinet predsednika.
Da je tužilaštvo radilo svoj posao do svega ovoga ne bi bilo, jer je još u decembru 2023. godine Miroslav Aleksić ukazao na zloupotrebe javnog novca pri izgradnji auto puta Ruma- Šabac- Loznica. On je pozvao tužilaštvo da utvrdi da li su tačni navodi iz pisma Aleksandra Papića upučeno navodno predsedniku države da je „Azvirt“, kao nosilac posla, dala osam miliona evra SNS.
I, naravno, tužilaštvo je o svemu ovome ćutalo, a valjaju se milijarde evra na neobjašnjivo visoke troškove. Pa tako je Moravski koridor po projektnoj dokumentaciji CIP iz 2012. koštao 480 miliona evra. Šest godina kasnije ministarka saobraćaja Zorana Mihailović potpisuje ugovor na 800 miliona evra, da bi se konačna cifra vrtela između dve i tri miljarde evra.
Inženjeri, kojima je matematika itekako važna, ne mogu baš toliko da se prevare u ceni radova. Neko tu skuplja kajmak, naravno u milijardama, bez ikakve provere. Poređenja radi kilometar auto puta u Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji, po daleko nepristupačnijem terenu, košta nešto više od sedam miliona evra, dok ovde, u Srbiji naraste i do 20 miliona evra.
I nisu samo putevi i železnice u pitanju, ovde je čitav sistem naopako postavljen, jer se godišnje za javne nabavke izdvoji sedam milijardi evra, a u proseku se javi jedan ponuđač za posao. I onda nije čudo što Srbija ima sijaset novih milijardera i milionera, naravno u evrima, više nego Turska, na primer.
Naravno, onda ne čudi odakle pare za potplaćivanje birača i ne samo njih, angažovanje hiljade autobusa za prevoz simpatizera, a o vrednim nekretninama, ovde ali i u svetu, da se i ne govori. A sprega kriminala i države već se uhodala, ali, nažalost, i oni koji treba da se bore protiv toga su se utopili u mafijaški modus operandi. Naravno, podrazumeva se kapo.
Dragan Eraković