Rijaliti Srbija
Ljudi, pa Ovaj nas zajebava! Nepomenik, naravno. Za mandatara nove vlade Republike Srbije predložio je neznanog junaka, profesora dr Đuru Macuta!!! Istine radi treba reći da je nesimpatični profesor dr Đura poznat i cenjen u profesionalnim, medicinskim, krugovima i kod nas i u svetu. Đura će mu oprostiti ovo naimenovanje a građani i građanke zemlje Srbije će se, opet, krstiti i levom i desnom i bečiti očima u neverici jer još jedna farsa je na pomolu u svoj ovoj našoj napumpanoj društvenoj situ(v)aciji.
A tako smo se, mi naivni, neobavešteni i antiprotivni, nadali da će Precednik izabrati svog omiljenog kućnog ljubimca Simu Spasića koji bi bio pravi čovek na pravom mestu, posle one nesrećnice Ane neusmene Brnabić, preko kožnoglavog, nadobudnog i bledog u svakom smislu Miloša Vučevića, Simo je onako elokventan i kompetentan ličio na nekog ko može da oformi vladu sa kojom ćemo svi zajedno krenuti još brže, jače i bolje u sjajnu budućnost, u još zlatnije doba gde će nadstrešnice svaki dan padati na glave nevinih ljudi, gde će studente pre i posle svakog jela tući državni kapuljaši i gde će nam nepoznate osobe sa lažnim službenim značkama upadati u stanove i hapsiti nas bez razloga i bilo kakvog naloga od bilo koga (ne daj Bože od Suda) a o krađi prirodnih bogatstava i devastiranju svega lepog, dobrog i normalnog da i ne govorimo.
Kad ono – međutim. Ne znači da se sve gore navedeno svejedno neće pre ili kasnije desiti, naprotiv, ali ovog puta uredno upakovano u biografiju dr Đure, inače jadnog naprednjaka koji je dok su pravi studenti na svim fakultetima u Srbiji u blokadi držao časove Ćacijima u Pionirskom parku!? Sve prethodno što je Onaj čije ime se ne pominje iz ekoloških razloga pokušao da zaustavi, studentsku i građansku pobunu, ispumpalo se i sada vozi na felnama pa je kao iskusan šibicar iz rukava izvukao keca a belog zeca iz šešira, pomenutog Ćacija Đuru da spasava što se spasti može.
Jasno je k’o dan da se radi o kupovini vremena kao i bezbroj puta pre, e ne bi li protesti širom zemlje utihnuli, studenti se umorili a pobunjeni građani se razočarani vratili u svoje male živote, svako na svoj radni zadatak i batalili borbu za istinu, pravdu i dostojanstvo koje im je novoradikalski ološ oteo pre 13 godina, dugih godina tuge i bola i nesreće a kradu i dalje nemilosrdno kao da i za njih i za nas sutra ne postoji.
A neće ni postojati bolje sutra za sve nas sa ove strane barikade ako ovaj rat (u figurativnom smislu) protiv naprednjačko-fašističkog okupatora izgubimo. Ako se studentski protesti ispumpaju, ako pobunjeni narod upadne u bedak i digne ruke od borbe, ako ne budemo imali dovoljno strpljenja da sve ovo što smo započeli pre nekoliko meseci (više od pola godine) ne izguramo do kraja. Režim neljudskog lika neće prezati da sprovede najstrašniju moguću osvetu nad svojim protivnicima, ta zločinačka organizacija se ne libi ničega, ništa što je zlo i naopako nije im strano i tu ne treba imati nikakvu dilemu.
Ovo je borba – ili mi ili oni. Pa ko jače pumpa a kome se snaga brže ispumpava. Biće teško ali da nije tako ne bi nas koji smo kroz istoriju svašta preturili preko glave dopalo da sve ono što nije dobro, što ne valja u ovoj sumornoj sadašnjici rešavamo kako znamo i umemo.
Ali, kad ako ne sad i ko ako ne mi.
Piše: Dragan Karalazić
