Rijaliti Srbija
Deset, glasače/birače kao i apstinente, radnike i seljake i poštenu inteligenciju, još malo predizborne ćutnje i… gotovo. Biće šta će biti, kao i uvek. Pa hajde dok još imamo vremena i živaca da se malo poigramo kladionice, šta nam teško. Na koga biste vi prosečni građanine/građanko devet, osam, sedam, šest, pet… nastavite niz do 3. aprila. Dakle, sitno brojimo – ne možemo da stojimo. Sveopšti izbori u zemlji Srbiji doterali su do duvara i vlast i opoziciju i nas građane potencijalne stavili novce da će da pobedi ili osvoji određeni procenat glasova na predstojećim izborima? Da li biste i jedan dinar stavili na poraz AV-a, tj. da neće osvojiti više od 50% glasova u prvom krugu od izašlih na birališta 3. aprila? Ali, iskreno! Jeste da je kvota više nego pristojna na takav rezultat, ali ipak. Čovek koji je predsednik stranke koja broji oko 700 hiljada članova a usput je i šef mafije a ima i međunarodnu podršku i sa Istoka i sa Zapada da ne pobedi ubedljivo u prvom krugu, da li je to moguće ljudi moji?! Pa to bi bila zaista ludnica na tribinama. Ipak, čini se da su to samo vlažni snovi nejake opozicije i njenih simpatizera. I zato sad svaka šuša poziva da se izađe na glasanje pod nenormalnim, neravnopravnim i neregularnim uslovima u svakom smislu jer će veeeliki broj izašlih da umanji šanse Poglavniku za pobedu u prvom krugu. Pa, kakva je to matematika? Opozicioni kandidati za predsednika i partije kojih ima tušta i tma a da za većinu niko nikad nije ni čuo nemaju pojma sa kolikom podrškom u biračkom telu raspolažu (zavaravaju se istraživanjima javnog mnjenja koje u Srbiji i ne postoji) i zaista vas lako mogu prodati u kladionici dok Vučić zna u glavu svakog svog glasača i glasačicu i sa takođe kontrolisanim glasovima SPS-a i pokradenim na ovaj ili onaj način ima više od 50% ma koliko to u brojkama bilo (realno nešto preko 2 miliona glasova). Ne može u Srbiji na izbore da izađe više od 3,8 miliona ljudi (neka bude i celih 4 miliona, kuća časti) tako da je računica jasna i nedvosmislena. Ne treba smetnuti s uma da ovde nema kako se zvanično tvrdi 6,5 miliona punoletnih građana već prilično manje (objektivna procena je oko 5,5 miliona) pa je izlaznost od pomenutih 3,8 miliona glasača u stvari u procentima oko 65 %, što je respektabilan broj (nije mnogo drugačije ni u stvarno demokratskim državama) tako da pozivi da se u što većem broju izađe na birališta baš i ne piju vodu jer je i ovakva izlaznost zapravo vrlo pristojna i zadovoljavajuća. Radi se tu o nečem drugom – Stranke opozicije i njihovi predsednički kandidati pokušavaju da sakriju svoje slabosti kojih je iha-ha pa su težište prebacili na građane. Kao – samo vi izađite i glasajte i ne brinite, sve će biti super, garant pobeđujemo. Da, kako mali Đokica zamišlja bavljenje ozbiljnom politikom. A to što ste neubedljivi, što građani zapravo nemaju pojma ko ste i šta ste (ili još gore po vas – znaju) e, to nije važno. Oni, jadni, misle da bi bolje stajali kod naroda da su mediji slobodniji i objektivniji i bla, bla, bla, a kada se i pojave (čast izuzecima) na „nacionalnim frekvencijama“, onako u tragovima, valjaju fraze i floskule, fantaziraju ili se kurče praznom puškom. Ali, svi oni će videti svoje dobro jutro 4. aprila kada budu poznati rezultati izbora. Ipak ne „klonjavajte“ duhom, sasvim je u redu da se kladite na neke od njih (ko reskira…) jer i ćorava koka ponekad ubode po neko zrno. Naročito se to može očekivati u Beogradu. U svakom slučaju nakon izbora biće i pukovnika i pokojnika i ostale boranije koja će biti zaboravljena odmah posle zatvaranja biračkih mesta. Svi oni koji se budu dokopali poslaničkih i odborničkih mandata mogu da se udaraju nogama u guzicu i šapicama u grudi junačke jer su imali više sreće u ovoj igri nego pameti a narod će to, okreni-obrni, i ovog puta pozlatiti.
Napomena: Ne gubite iz vida da „kuća“ (kladionica, vlast) kao organizator igre u svakoj varijanti dobija.
