Novi politički vetrovi nad Srbijom
Prvi osnovni sud u Beogradu prvostepeno presudom naložio je da predsednik Srbije Aleksandar Vučić zbog nanete uvrede isplati Bošku Obradoviću 200.000 dinara. Vučić je u prenosu na TV Pink 13. i 16. februara 2019. godine Obradovića nazvao lopovom i fašistom. Pored ostalog 16. februara poručio je iz Nemačke: “Srbija ima mnogo važnijih problema od tako i tolikih neozbiljnih ljudi kao što su Đilas, Jeremić i onaj fašista Obradović.“ Suđenje je trajalo gotovo dve godine, a presuda je doneta još u novembru prošle godine. Na ime sudskih troškova Vučić je u obavezi da isplati još 54.700 dinara. Predsednik Vučić nije se pojavljivao na sudu da dokaže svoje tvdnje, a prvobitni zahtev Boška Obradovića bio je milion dinara zbog povreda časti i ugleda. Ova presuda nije konačna, jer postoji pravo žalbe, ali označava sasvim drugi odnos u pravosuđu, da sudije konačno sude po zakonu. Postoje još neke tužbe protiv predsednika države, a jedna od skorijih je i tužba dr Radeta Panića, predsednika Sindikata lekara i farmaceuta, takođe za uvredu i klevetu. U novojoj političkoj istoriji to jer prva takva presuda u Srbiji, ako se izuzme prekršajna presuda za bivšeg predsednika Borisa Tadića zato što je javno nazdravljao za uspeh fudbalera. Možda će se Vučić pozvati na imunitet, ali u svakom slučaju ova presuda nagoveštava nove političke vetrove nad Srbijom. A mutni oblaci bezakonja, kriminala i korupcije su se itekao nadvili nad državom, pa nije ni čudo nervozno ponašanje najviših funkcionera. Tako se predsednik Vučić žalio da ga prisluškuju već godinu i po dana, a taj materijal ima kog sebe ali ga nikom neće dati, iako je u obavezi s obzirom na učinjeno krivično delo. Odmah su režimski mediji to nazvali državnim udarom, po koja zna koji put. Međutim, po ustaljenom običaju državna tužiteljka Zagorka Dolovac ne reaguje, a dužna je to po zakonu,odnosno na svako saznanje o učinjenom krivičnom delu. Po nezvaničnim tumačenjima predsednik je telefonski prisluškavan dok je razgovarao sa nekim od lica kojima je određena prismotra. To pokuzuje svu sumanitost i neozbiljnost postojećeg sistema, jer bi o tome BIA morala da ima saznanja, i da upozori predsednika. Ali, direktor BIE je partijski čovek Bata Gašić, postavljen mimo zakona, potrebnih sposobnosti i kvalifikacija. S druge strane sudski je otvorena afera “Jovanjica”, najveće plantaže marihuane na Balkanu, a podsticajna sredstva vlasniku Predragu Koluviji dala je država, a sam Koluvija imao je i policijsku značku. Tužilac u ovom slučaju je istrajan, a režim po svaku cenu želi da dezavuiše policajce koji su otkrili plantažu i pohapsili počinioce, među njima i agente iz tajnih službi. Dva puta su ovi hrabri policajci, jedan od njih je i sin čuvenog policijskog generala Sente – Slobodan Milenković, su ispitivani na detektoru laži, i uspešno prošli ovu bezrazložno nametnutu proceduru. Ali, još uvek nije spremna optužnica za uzbunjivača iz “Krušika”, Aleksandra Obradovića, koji je u septembru 2019. godine uhapšen, protivpravno zadržan u zatvoru, da bi posle toga bio suspendovan. Ovo je jedna od afera koja bi u normalnim državama dovela od pada vlade, jer je u trgovinu oružjem bio uključen ministar policije Nebojša Stefanović i njegov otac. I to nije sve, kasnijim dokumentima pokazano je kako policija prodaje rashodovano i zaplenjeno oružje za 1,6 miliona evra firmi ministrovog oca. Kad bi pravosuđe bilo zaista nezavisna poluga vlasti i države onda bi se brojne afere i kriminalna dela rasvetlila, a naravno da su u to upetljani i visoki politički akteri. Kako to izgleda na delu primer je ponovno odlaganje suđenja predsedniku opštine Grocka Dragoljubu Simonoviću zbog paljenja kuće novinara Milana Jovanovića. Bivšem direktoru “Železnice Srbije ”, kome se pripisuju još neke malverzacije, sudi se ne samo za paljevinu kuće nego i za pokušaj ubistva. Nažalost, novinar Jovanović bio je prinuđen da se vrati u dobrano izgorelu kuću, a pravde nema pa nema. Osnovno pitanje hoće li se konačno najviši predstavnici sudske vlasti, sudije Ustavnog suda, pokrenuti, jer predsednik države svakodnevno krši Ustav. A tu je kazna već mnogo, mnogo ozbiljnija, a bilo bi interesantno videti i koliko bi bili kažnjeni počinioci izborne krađe u Šapcu.
Po veoma nervoznom reagovanju na izjavu vladike Grigorija Đurića o nameri da se uključi, direktno ili preko drugih, u politički život Srbije, očigledno je da se tu krije velika slabost režima. Pre svega zato što je vladika ličnost visokog moralnog kredibileteta i digniteta, i što mu se teško šta može prilepiti iz poznate naprednjačke „kuhinje“. Da je to tako dokaz je i ishitreno saopštenje Sinoda SPC kojim se ograđuje od izjava episkopa Grigorija. Kako je navedeno to su isključivo izjave političkog čak i stranačkog karaktera, i nemaju „dodirnih tačaka sa misijom SPC”. No, po saznanjima TV Nova s, Sinod upšte nije zasedao, već je prenet stav episkopa Irineja Bulovića. Vladika Irinej ima potpuni vlast i kontrolu nad Sinodom, navodi Nova r, on se čak nije ni potrudio da zakaže sednicu, već je izneo svoje mišljenje samo da bi učinio zadovoljnim predsednika Vučića. Iz nedavne prakse kao što je dodeljivanje najviših odlikovanja SPC Vučiću, Siniši Malom, Selakoviću… jasno je da je SPC itekako upletena u politički život Srbije. S druge strane začuđuje što se nije odredila prema vladikama Pahomiju, Kačavedni kao ni prema vikaru Hrama Svetog Dsava optuženog za kidnapovanje studenta.
Pokazatelj sadašnjih odnosa u Srbiji slikovito je oličen u zameni krsta mačem na spomeniku Stefana Nemenji, i što još uvek nema zvaničnih inforamcija koliko košta ovaj megalomaski monument. Uostalom državnom tajnom proglašena je i nabavka respiratora i druge medicinske opreme za suzbijanje pandemije. Nažalost, građani Srbije žive u burnim vremenima, čudno nazvanim ”zlatnim dobom”.
D. Eraković