SKUPŠTINA ŠABAČKOG DRUŠTVA PRIJATELJA HILANDARA
Društvo prijatelja Hilandara, koje je u Šapcu osnovano 2001. godine, održalo je 31. januara redovnu skupštinu. Skup je počeo Svetosavskom himnom, koju je u svečanoj sali Šabačke gimnazije izveo hor gimnazijalki. Pedesetak prisutnih imali su priliku da vide i kratki film o Hilandaru „Priče sa Atosa“, autora Darka Petrovića.
Godišnja skupština bila je prilika da se sagleda prošlogodišnji i isplanira ovogodišnji rad, a i finansijski izveštaj i planove novih aktivnosti predstavio je gimnazijski profesor Veroljub Ilić. On je, kao predsednik, podsetio na ciljeve i obavezu članova da čuvaju ugled svoga Društva. Istakao je i nemerljiv radni doprinos potpredsednice Ljiljane Ljilje Mišković, a prisutne je obavestio i da je prošle godine Hilandaru uplaćena pomoć od 50.000 dinara i time ostvaren najvažniji cilj. Naglasio je i potrebu omasovljavanja, jer od broja upisanih članova zavisi pomoć srpskoj svetogorskoj lavri.
Prisutni na skupštini obavešteni su i da će se od 18. marta, ponedeljkom i četvrtkom od 10 do 12 časova, u prostoru Druge zdravstvene ambulante moći da uplate članarine i novac za hodočasna putovanja.
Govoreći o radu Ambulante milosrđa „Sv. Luka“, koja pod krovom Druge zdravstvene ambulante Doma zdravlja „Draga Ljočić“ radi kao sekcija Društva prijatelja Hilandara, uputio je poziv šabačkim lekarima da se priključe i volontiraju.
– Inercija njenog ograničenog rada i postepenog zatvaranja iz perioda epidemije korona virusa nastavila se i u 2023. godini. Naš hronični problem u njenom radu postaje i nedostatak lekara volontera. Izuzetak je dr Dragutin Marković, kojem ona za sada i duguje postojanje. U protokolu za 2023. godinu, i evidenciji izvršenih pregleda, evidentirano je tek nekoliko pregleda. Prema izveštaju načelnika Ambulante milosrđa „Sveti Luka“ dr Dragutina Markovića, rad će i u 2024. biti uslovljen angažovanjem novih lekara volontera. Pojedinačne donacije lekova, inače, već su u Ambulanti i čekaju korisnike – rekao je Veroljub Ilić.
U prošlogodišnje uspehe ubrojano je obeležavanje Sv. Luke, slave Ambulante i šabačkog Društva prijatelja Hilandara, kao i održavanje veb-prezentacije zahvaljujući kojoj se interenet korisnici širom sveta upoznaju sa ukupnim aktivnostima. U izlaganju je predsednik Ilić je naglasio i zadovoljstvo zbog realizacije pet jednodnevnih hodočasnih putovanja i dva u inostranstvu, sedam od osam planiranih. „Uprkos koroni, to je broj ravan onom iz najuspešnijih godina postojanja Društva prijatelja Hilandara“, istakao je, pre nego što je podsetio na sve pošlogodišnje izlete.
Prvo hodočašće u 2023. bilo je aprilska poseta Novom Sadu i fruškogorskim manastirima Bešenovo, Vrdnik i Jazak. U maju su šabački Hilandarci posetili Koporin, Crkvu „Zahvalnicu“ i prvo grobno mesto vožda Karađorđa, a nakon posete Pokajnici smeštenoj u ataru Starog sela predahnuli su u Moravskim konacima kod Velike Plane.
Treće jednodnevno hodočasno putovanje bio je odlazak u Tronošu, Vukov Tršić i Manastir sv. Nikolaja podno Soko grada, ali i poklonjenje Spomen-kompleksu u Tekerišu i Spomen-crkvi u Krupnju. U svetinjama pravoslavne Rumunije Šapčani su bili od 30. juna do 2. jula: prvo su posetili Temišvar, grad u kojem su živeli mnogi značajni Srbi 19. veka, tokom drugog dana razgledali su dvorac Hunedoara, zamak Janoša Hunjadija, Sibinjanin Janka, i u manastiru Prislop poklonili se tek kanonizovanom svetom starcu Arseniju Boka. Sveće su potom zapalili u manastiru Bistrica, gde su i prenoćili. Trećeg dana su bili u solani Oknele Mari, u kojoj je Crkva sv. velikomučenika Georgija i sv. velikomučenice Varvare, zaštitnice rudara, kao i u manastirima Kurtea de Arđeš i Lajnić.
Plan ovogodišnjih putovanja
Šabačko Društvo prijatelja Hilandara prvo hodočasno putovanje u 2024. godini organizovaće 20. aprila. Biće to poseta fruškogorskim manastirima Privina glava, rodnoj kući slikara Save Šumanovića u Šidu, Spomen-obeležju Sremski front i Moroviću.
Odlazak u Takovo, Gornji Milanovac i manastire Vraćevšnica i Savinac planiran je za 18. maj.
Od 14. do 16. juna Hilandarci iz Šapca boraviće u Bugarskoj: u manastirima Rila i Trojan, Sofiji, Velikom Trnovu i Vidinu.
Poseta Mokroj gori, Mećavniku, Šarganskoj osmici, manastiru Dobrun, Višegradu i Andrić-gradu, planirana je za 13. i 14. jul.
U rodnoj kući Milutina Milankovića u Dalju, manastiru Uspenja presvete Bogorodice i u Erdutu, članovi Društva prijatelja Hilandara biće 17. avgusta. Odlazak na Svetu goru planiran je za kraj istog meseca, zavisno od blagoslova bratstva Hilandara.
Na poklonjenju ovčarsko-kablarskim svetinjama Šapčani će biti 14. septembra, a 12. oktobra posetiće manastir Rakovicu i upoznati znamenitosti Beograda.
Najvažnije prošlogodišnje hodočašće realizovano je od 27. avgusta do 2. septembra. Posetili su tada Srpsko vojničko groblje Zejtinlik, Crkvu sv. Dimitrija u Solunu, Kakovo, metoh manastira Hilandara, Jerisos, Uranopolis i (muškarci) srpsku svetogorsku lavru.
Šesto hodočasno putovanje Šapčana bilo je u znaku posete Mladenovcu i zaseoku Crkvine u Markovcu, u kojem se u porti Crkve sv. proroka Ilije nalazi spomenik srpskom despotu Stefanu Lazareviću. Zapis na velikom belom spomen-obeležju svedoči da je tu tokom lova 1427. godine premunuo sin kneza Lazara i kneginje Milice. Posetili su potom i despotovu zadužbinu, kosmajski manastir Pavlovac, ali i Spomenik neznanom junaku na Avali i Avalski tornj.
Poslednje hodočašće članova Društva prijatelja Hilandara u 2023. godini organizovano je u oktobru. Bila je to poseta Crkvi sv. velikomučenika Georgija u Salašu Noćajskom, u čijoj porti se nalazi grob vojvode Stojana Čupića. Upoznali su potom znamenitosti Sremske Mitrovice, a pre svega Carsku palatu Sirmijum. Šetnju po Sremu i Mačvi završili su u Specijalnom rezrvatu prirode Zasavica, uz krstarenje brodićem i – gulaš od mangulice.
Prema ovogodišnjem planu, od aprila do oktobra, Društvo prijatelja Hilandara organizovaće osam hodočasnih izleta. Među njima su i putovanja u Bugarsku, Republiku Srpsku i Grčku.
Godišnji susret šabačkih Hilandaraca, završen je uručivanjem priznanja najvećim donatorima u 2023. godini. Zahvalnice za humanost dobili su Nadežda Janković i bračni par Rada i Toma Vrhovac.
Ž. Vojinović