Podsetiću vas, jedna od najmoćnijih i omiljenih Platonovih rečenica svakako je ona kako postoji samo jedno dobro, a to je znanje, i samo jedno zlo, a to je neznanje. Putevima znanja mlade ljude vode naši prosvetni radnici, trenutno nezadovoljni, prvenstveno svojom bezbednošću i platom koja je ispod republičkog proseka. Protekli štrajk meni je, a verovatno i još mnogima, zabrinjavajući, imajući u vidu da prosvetni radnici očekivano i očevidno nisu ni netrpeljivi ni agresivni. Otuda ne mogu a da ne napišem sledeće redove, zajednički tražeći izlaz iz svega što ih vodi u štrajk.
Priznajem, nisam se nikada plašio za svoju bezbednost, ni u prostoru škole, a ni šetajući svojim gradom, u bilo koje doba dana ili noći. Ipak, mnogi nemili događaji i svedočenja uveravaju me da je narastajući strah prosvetnih radnika za svoju profesionalnu bezbednost apsolutno realan i opravdan. Trenutna praksa sprovođenja vaspitno – disciplinskih mera, od najblaže do najstrože, vidljivo je da ide na ruku onima koji bi da se sa svojim nastavnicima i profesorima fizički obračunaju. Nastali problem treba rešavati utvrđujući lanac odgovornosti za ono što nije dobro i koristeći predloge i mišljenja svih direktnih i posrednih učesnika u obrazovanju mladih. O svemu tome već je mnogo i rečeno i napisano. Dodao bih i sledeće, kao roditelj. Često se čuje kako sve počinje u porodici, otuda sledi očekivano pitanje i delotvoran predlog. Mogu li se uvesti novčane kazne roditeljima učenika, učesnika u nasilju?
Prosvetu, kao i moge druge pozive, drže u kakvom takvom životu još uvek prisutni entuzijasti i radoholičari. Šta nas čeka u budućnosti?
Opravdano, sve je manje mladih ljudi koji bi da budu prosvetni radnici. Plata sigurno nije motiv za bavljenje ovim pozivom. U razgovorima na ovu bolnu temu dolazimo i do jednog od pitanja na koje je nemoguće valjano odgovoriti : Šta je starije, kokoška ili jaje? Na kome je da povuče prvi potez, na državi ili prosvetarima? Sledi konkretno pitanje: Da li, u interesu svih, prvo povećati plate u prosveti, pa će očekivano prosvetari biti najbolji što mogu; ili prvo da svi oni budu najbolji što mogu, da bi dobili veće plate?
Verujući velikom broju svojih donedavnih kolega, ja bih prvo bitno povećao plate, do mladima koji tek počinju radni vek poželjne. A zatim od prosvetara koji je eventualno i po mišljenju objektivnih posmatrača trenutno ne zaslužuju, zatražio da to isprave. U protivnom zamenio ih mladima koji dolaze i svima koji mogu i žele da budu na valjanom i propisanom nivou, nivou kojim će biti zadovoljni mnogi istinski poštovaoci one Platonove granitne rečenice.
Siniša Mozetić, profesor u penziji