Radujem se ovome i ovakvom Šapcu u kojem ima „tušta i tma“ kulturnih dešavanja. Pozorišni festival je prošao, muzej i biblioteka rade punom parom i konačno nam se vratio bioskop. Srećan sam što su se gradski oci dosetili da i u našem gradu prikažu festival „Evropskog filma“ koji jezdi Srbijom! Savršeno! Na samo sto metara od mog prebivališta u Kulturnom centru imah priliku da ispratim nove tendencije u evropskoj kinematografiji. Sjajna dokumentaristika i odlična igrana forma… E, sad ide ono – ali. Tužno mi je i žalosno što takav kulturni spektakl prati od šest do deset ljudi. Sala avetinjski prazna a reklama i obavjest o tome izvanredni. Na otvaranju beše govorancija i slikanje a pred početak projekcije „bežmo kud koji mili moji“. Uglađeni zvaničnici u odelima i kravatama pobegoše „k’o mačke s’ jebišta“. A u sali osta nas sedam „gladnijeh i preplašenih duša“ (prve večeri). Mislim, žao mi je i ja sam se zajebao jer nadao sam se da će biti šta da se jede. Ma, koga to tamo zabole za nekakav evropski film i kako se francuske lezbejke ljube u plastu sena. A tek šta me samo briga za nekakvog Olafa Palmea koji je širio socijal-demokratiju i mir u svetu… Provincija je u glavama a svet je svuda oko nas… Nego, kada je šabački vašar i dobri narodnjaci?
P.S. Jedan od najvećih Srba 20. veka, Šapčanin Žika Pavlović verovatno se u grobu prevrće posle ovakvog tužnog i blasfemičnog teksta o kinematografiji u Srba.