Dr Marko Nedeljković, asistent na novinarskim predmetima na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu i predsednik Centra za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost (CEPROM), osnovne, master i doktorske studije završio je na FPN- u. Prethodno, završio je Šabačku gimnaziju, a novinarsko iskustvo sticao je u nekoliko domaćih redakcija. Autor je i koautor brojnih radova iz oblasti novinarstva, učesnik brojnih naučno- istraživačkih i stručnih projekata, kao i naučnih i stručnih skupova i konferencija u zemlji i inostranstvu. Radio je kao koordinator i predavač na obukama za novinare iz zemlje i dijaspore, između ostalog i u Udruženju novinara Srbije.
Profesionalizam novinara deficitarna karakteristika u domaćim redakcijama
Nedeljković, čija su istraživanja pre manje od dve godine potvrdila da su u javnoj komunikaciji u velikoj meri prisutna etiketiranja sagovornika koja podstiču agresivnost i nasilje u društvu, za „Podrinske“ kaže da ni trenutna situacija u medijima u Srbiji ne daje mnogo razloga za optimistične prognoze, budući da su politički pritisci veliki i ostavljaju malo prostora sa slobodan i profesionalan rad. U takvoj atmosferi Srbija je obeležila 3. maj, Svetski dan slobode medija.
-Nažalost, ni 2021. godina definitivno ne donosi optimizam medijima u Srbiji. Na rang listama međunarodnih organizacija sloboda medija u Srbiji iz godine u godinu ocenjuje se sve lošije. Pritisci na medije postali su još intenzivniji tokom pandemije, a finansijsko stanje se dodatno pogoršalo. Ono što posebno zabrinjava je činjenica da je većina medija čak i u uslovima pandemije rešila da zastupa interese političkih partija kojima ja neklonjena, umesto da radi u interesu građana. Stoga ne čudi što izostaje solidarnost novinara i medija, čak i u slučajevima kada su pritisci na pojedine medije sve brutalniji. To je ono što me najviše brine, jer je prostor za slobodan i profesionalan rad medija sve manji, pa čak i kada je reč o temama koje nemaju nikakve veze sa politikom- kaže Nedeljković za „Podrinske“.
Posebno je, dodaje, „poražavajuće kada mediji odbranu određene političke opcije stavljaju ispred odbrane ljudskih života ili ljudskog dostojanstva, a upravo takvom medijskom izveštavanju smo svedočili veoma često tokom poslednjih godinu dana“.
-U takvim okolnostima ne čudi što je poverenje u medije palo na najniže grane i što se veliki broj građana sve više okreće informisanju na društvenim mrežama. Mediji i novinarstvo tako gube svoju najbitniju ulogu u našem društvu, a to je adekvatno i pravovremeno informisanje građana. Bez te uloge medija, građani su dezorijentisani, pa ne čudi što cvetaju teorije zavere, dezinformacije i manipulacije. Plašim se da će nam biti potrebno još mnogo godina da bismo govorili o pravoj slobodi medija u Srbiji. Pre toga ćemo prvo morati da povratimo profesionalizam novinara, jer je to postala deficitarna karakteristika u domaćim redakcijama. A odgovornost za to je pre svega na novinarima i medijima koji su svojim neprofesionalnim radom direktno doprineli i uruševanju medijskih sloboda. Ne treba zaboraviti da je „večiti zadatak“ političara da izvrše uticaj na medije da bi izveštavali u njihovu korist, ali isto tako i da je zadatak medija da se odupru takvim priticsima. Nažalost, političari su se u tom nadmetanju polazali kao neuporedivo sposobniji i uspešniji i danas smo svedoci posledica takvog stanja. To nadmetanje nikada neće prestati i zato slobodu medija ni u jednoj zemlji, pa ni u Srbiji, neće obezbediti političari, već novinari i urednici. Dok to ne shvatimo, neće biti mnogo razloga za optimizam kada je reč o slobodi medija u našoj zemlji- naglašava Nedeljković.
U nameri da šokiraju publiku, nove adute pronašli u jeziku agresivnosti i mržnje
Prošlu godinu kao da je „progutala“ epidemija, pa smo se kao „preko noći“ našli u 2021, a situacija u medijima, čini se, ni manje od dve godine od istraživanja pod nazivom „Komunikativna agresija u Srbiji 2019“, koje je od 15. septembra do 15. oktobra sproveo Centar za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost (CEPROM), čiji je Nedeljković predsednik, nije bolja. „Rezultati pokazuju da je u navedenom periodu u osam dnevnih listova i 20 najčitanijih portala u zemlji objavljeno čak 19.964 teksta sa elementima agresivne komunikacije, govora mržnje i senzacionalizma. Sve češća je i praksa etiketiranja koja sadrži i elemente govora mržnje, pa su tako samo u analiziranom periodu mediji objavili 1358 tekstova u kojima su nekoga etiketirali kao „izdajnika”, 508 tekstova sa terminom „Ustaša” i 491 tekst sa terminom „Šiptar”. Svakoga dana mediji u Srbiji objave oko 80 tekstova u kojima pojedince ili grupe direktno proglase za „izdajnike”, „strane plaćenike”, „Ustaše” ili „Šiptare”, što je na godišnjem nivou najmanje 30.000 građana etiketiranih građana, a ako se tome dodaju termini poput „lopov”, „terorista” i „fašista”, u označavanju neistomišljenika, to je najmanje 50.000 građana. A kada domaći mediji grad veličine Vranja, Užica ili Sombora proglase za grad nepodobnih u toku samo jedne godine, onda postaje jasno koliko je velika odgovornost medija za sve veće podele u društvu“, naveo je u svom izveštaju CEPROM.
Nedeljković je tada istakao da senzacionalizam nije nikakva novina u domaćim medijima, ali da je sprovedeno istraživanje ukazalo na sve alarmantniji trend rasta govora agresivnosti i mržnje.
„Očito se nismo dovoljno uporno i efikasno borili protiv toga i zato je broj takvih tekstova drastično rastao iz godine u godinu. Nažalost, ovo istraživanje otkriva da su mnogi mediji otišli i korak dalje u nameri da šokiraju publiku, a nove adute pronašli su upravo u jeziku agresivnosti i mržnje. Za razliku od senzacionalizma koje dominantno zagađuje našu svest, agresivnost i nasilje zagađuju i svest, ali i celokupne odnose u društvu i direktno ugrožavaju pojedince i grupe na koje je usmerena komunikativna agresija“, upozorio je Nedeljković.
Kako je naveo, „hiljade građana Srbije proglašeno je za izdajnike, lopove, strane plaćenike, Ustaše, Šiptare. I na hiljade i hiljade tek će biti. Neki su zbog toga vređani, napadani verbalno, čak i fizički. I mnogi će tek biti. I zato o ovome treba i mora da se govori“.
„Mediji nikada nisu izgubili moć da menjaju društvo, ali ga danas koristeći takav diskurs menjaju nagore i čine lošijim mestom za život svih nas. A svedoci smo da se agresivnost i nasilje uvek vraćaju kao bumerang i nebrojeno puta smo mogli da se uverimo da se na nasilje u našem društvu najčešće odgovara nasiljem“, upozorio je prilikom predstavljanja istraživanja Nedeljković, a objavljeno je na internet stranici CEPROM-a u izveštaju sa panel diskusije organizovane tim povodom na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
D.D.
