Snežana Đokić, v.d. direktora

JKP „Stari grad“ Šabac, za „Podrinske“

Uspešno poslovanje JKP „Stari grad“ Šabac u prethodnoj godini obeležilo je povećanje obima usluga, među kojima su najvažnije proširenje odnošenja komunalnog otpada sa seoskog područja, opremanje 44 reciklažna ostrva postavljanjem namenskih kontejnera za papir i plastičnu ambalažu i otvaranje kol centra za informisanje sugrađana o uslugama i cenama i iznošenje eventualnih primedbi. O prethodnoj godini i planovima za narednu, za „Podrinske“ govori Snežana Đokić, diplomirani inženjer tehnologije, koja je za v.d. direktora ovog preduzeća postavljena u novembru.

Nedavno je na nekoliko lokacija u gradu postavljeno 20 namenskih posuda za odlaganje pepela, ali su za samo jednu noć odnesene. Kako sprečiti da se ovako nešto ponovi i da li su sugrađani svesni da su posude postavljene u njihovom interesu?

Mi smo u prvom trenutku izneli 20 posuda, nakon 12 sati polovina je nestala, a u roku od 24 sata ostalo je samo pet. Posredstvom medija zamolili smo sugrađane da vrate posude na svoja mesta, misleći da je neko odneo, jer je smatrao da treba da unese u dvorište, pa kad napuni, posudu iznese napolje. Od momenta oglašavanja u medijima, u naredna 24 sata, 48 sati od trenutka kad smo ih postavili, ostalo nam je samo četiri posude na ulici. Jedan čovek je zvao i vratio, jer je pogrešno shvatio da može po punjenju da iznese posudu. Ne želim da optužujem sugrađane, već da verujem da su neki od njih zaista pogrešno shvatili, kao i u ovaj sugrađanin. Mi ne odustajemo od toga i zato smo u ponedeljak postavili novih 15 posuda za odlaganje pepela na teritoriji grada. Metalna burad su ovog puta osigurana lancima i pričvršćena za kontejnere. Burad su postavljena u nameri da se spreči paljenje kontejnera i da se olakša odlaganje pepela građanima koji se greju na čvrsto gorivo. To su prometne lokacije, gde su skoncentrisana individualna domaćinstva. Dva puta u toku jeseni desilo nam se da ubacimo sadržaj kontejnera, ne znajući da tu ima žara, u kamion, a onda dođe do paljenja našeg bunkera u kontejneru. To je nama direktna šteta. Imamo interventne ekipe koje u roku od nekoliko minuta reaguju u situacijama paljenja kontejnera, a jednom smo bili prinuđeni da zovemo vatrogasnu službu. Važno je da sugrađani shvate da na ovaj način štitimo i njih i sebe, kao i da je svaka šteta koju nanesu preduzeću, šteta koju nanose službi koja je u njihovoj funkciji.

Šta je obeležilo prethodnu godinu kada je reč o poslovanju JKP „Stari grad“?

Za nas je najznačajnije da su u toku 2016. godine uslugom iznošenja smeća obuhvaćena sva sela, odnosno cela teritorija grada Šapca, što je propisano Zakonom o zaštiti životne sredine, Zakonom o komunalnim delatnostima i Odlukom Skupštine grada Šapca. To je započelo najpre sa selima Oridskog basena krajem 2015. godine, zatim smo obuhvatili severnu Mačvu i potom tu uslugu proširili na sve teritorije. U nekim selima uslugu odnošenja smeća vršimo od kuće do kuće, ali u selima Pocerine, zbog konfiguracije terena, nije moguće prići vozilom do svake kuće, pa je u dogovoru sa predstavnicima mesnih zajednica postavljeno 400 kontejnera na lokacije koje su oni opredelili za tu namenu.

Postojala je ideja da se dele vreće za ambalažni otpad od pesticida?

Vreće za primarnu selekciju otpada smo delili i delićemo ih i u 2017. godini. Podeljene su eko-vreće u koje korisnici odlažu pet- ambalažu, limenke i papir, radi lakše selekcije otpada za reciklažu. Tu ne podrazumevam ambalažni otpad od pesticida, koji kao opasan otpad ne može da se odloži na isti način, već mora imati poseban tretman. U prethodnoj godini nismo naišli na odziv mesnih zajednica, ali smo sada ponovo intenzivirali kontakte i od 46 sela u šabačkoj opštini, sa polovinom smo do sada obavili razgovore, a sa preostalom polovinom ćemo razgovarati u narednih mesec dana. Taj otpad ćemo najverovatnije skupljati u vreće dva do tri puta godišnje, u zavisnosti od dogovora sa predsednicima mesnih zajednica. Razgovarali smo o tome da započnemo sa organizovanjem nekih akcija u 2017. godini i ovom prilikom bih zamolila sugrađane da ne bacaju plastiku i ambalažni otpad gde stignu, nego da taj otpad sklone sa njive i predaju ovlašćenoj kući, koja će na adekvatan način da ga udeponuje i skloni.

Kako građani koji žive na seoskom području mogu da ostvare popust na račun za odnošenje smeća, budući da i tamo ima socijalno ugroženih kategorija stanovništva?

Socijalno ugrožene kategorije mogu da ostvare popust tako što će podneti zahtev za umanjenje računa. Potrebno je najpre da imaju potvrdu Centra za socijalni rad da pripadaju toj kategoriji ljudi. Tu, pre svega, mislim na staračka domaćinstva, jer ljudi koji su stariji od 65 godina imaju pravo na popust, pa njihov račun neće iznositi 530, nego 353 dinara. Vikend kuće takođe neće dobijati račun svih 12 meseci, nego samo za šest meseci u periodu kada se pretpostavlja da vlasnici održavaju dvorište, kuću, pa i borave u tom prostoru. Ljudi koji žive u inostranstvu takođe mogu da ostvare popust na račun za svoja domaćinstva.

U prethodnoj godini opremljeno je 44 reciklažna ostrva u gradu. Koliko smo osvešćeni po pitanju separacije otpada?

Deo našeg stanovništva razmišlja o budućnosti na taj način, ali nažalost, nismo svi na istom nivou svesti.  Mi imamo 44 reciklažna ostrva u samom gradu, postavili smo namenske kontejnere  za papir i plastičnu ambalažu. Ti kontejneri su obijeni i kad naše službe dođu ujutru da ih prazne, ne zateknu ambalažni otpad, jer je on već ispražnjen, što je s jedne strane dobro, jer znači da je tu bilo otpada. Najvažnije je da taj sekundar na završi na nekoj zemlji ili obali reke, ali nije dobro što se obijaju kontejneri.

Krajem decembra počeo je sa radom kol centar JKP „Stari grad“. Koja pitanja građani najčešće postavljaju?

Kol centar posredstvom kog građani mogu dobiti sve informacije o uslugama, akcijama i cenama preduzeća, pozivom na broj 0800 200 015, od 7 do 17 sati, ali i dati svoje sugestije i izneti primedbe, otvoren je početkom decembra. Građani se najčešće javljaju da se informišu o zaduženju ili zbog nekih praktičnih problema, kada pitaju zašto nismo odneli smeće, a to je najčešće zbog toga što nisu na vreme izneli svoje kante za odlaganje. Takođe, kol centar prima sve pozive građana koji prijavljuju probleme sa kabastim otpadom. Zamisao je da po prijavi naša ekipa ode na teren i dogovori se o vremenu iznošenja otpada, a ne da dođemo u situaciju da građani zatrpavaju kontejnere i prostor oko kontejnera ili izbacuju otpad na ulicu. Bilo je pitanja zašto u računu stoji prethodni dug koji je izmiren. Sva dugovanja izmirena do 25. tog meseca se evidentiraju i ukoliko su dugovanja izmirili posle tog datuma, to se ne vidi na štampanom računu, što ne znači da dug nije izmiren.

Da li će biti proširenja Prihvatilišta za pse, budući da se pokazalo da je neophodno?

Planom javnih nabavki ćemo krenuti u realizaciju i nabavku nekih materijala i planiramo da u 2017. godini iz sopstvenih sredstava izvršimo proširenje. Azil postoji da bi smestio one pse koji zaista nemaju gde i nemaju vlasnika. Problem nastaje zbog toga što nesavesni vlasnici izbacuju svoje pse na ulicu, pa psi ne mogu da obezbede hranu, a u čoporima su agresivni. Naši radnici svakodnevno izlaze na teren, a reaguju i na poziv komunalne policije i građana. Psi se odvoze u azil, gde moraju biti pregledani od strane veterinara, po potrebi se leče, a neki idu u deo za adaptaciju nekoliko dana, da se vidi kojoj grupi mogu biti priključeni, jer imamo pasa različitih rasa, starosti i veličine i mora se voditi računa o tome u koji boks pas treba da bude smešten. U novom delu azila su grupni boksovi, oni imaju zatvoreni deo koji ima podno grejanje, ventilaciju i otvoreni deo, gde mogu da šetaju. Stari deo nema podno grejanje, već ima pojedinačne boksove za dva ili više pasa. Pas u azilu dobija negu, hranu, vodu i pažnju od strane ljudi koji tu rade, ali suština je da vlasnik svog psa ne pusti na ulicu kad mu dosadi. To je najvažnije, jer to nije humano prema toj životinji.

Osim ovog proširenja, da li je JKP „Stari grad“ predvidelo još neke aktivnosti u narednoj godini?

Krajem 2017. godine planirano je proširenje Novog groblja, jer smo, nažalost, zbog velikog broja umrlih sugrađana, došli u situaciju da nam nedostaje prostora.

Dragana Dimitrijević