U biblioteci Šabačke gimnazije
Promocija knjige – PRESEK, UZVODNO, AUTOBIOGRAFSKI LISTOVI, autora dr Zorana R. Tomića, profesora Pravnog fakulteta Univerzieta u Beogradu, rođenog Šapčanina, biće odražana u biblioteci Gimnazije u Šapcu, 10. DECEMBRA (NEDELJA) U 11 časova.
Presek, uzvodno
autobiografski listovi
Zoran R. Tomić (autor)
Izdavač: Dosije
Prirodu ovog spisa nije lako odrediti. U njemu pretežu autobiografski elementi, delimično romansirani, pa i izmaštani. Mestimično ima i novelističke crte. Pisac se bavio i hipotetičkim, iskonstruisanim iskazima drugih lica, „pripitomljavanjem“ prošlosti u „dosluhu“ sa precima. Na koncu, ovo je filozofski pokušaj otkrivanja srži ljubavi, pa i samog bivstovanja kako ga pri kraju svog sudbinskog puta vidi glavni lik, sâm narator.Pripovest u kojoj preovlađuju primese istine, autobiografije, pa i dokumentarnosti, o čoveku koji je – svestan i savestan onoliko koliko je bio u stanju, u dinamičkom kontekstu nestalnih okolnosti – pokušao da bude ono što jeste. Da razvija urođene odlike, da koristi komparativne prednosti. Da delimično ublaži svoje nedostatke, da prikriva ili pak otkriva svoje mane. Da ostavi nešto za sobom, da mu se pri kraju sopstvenog veka bar učini da je živeo život vredan življenja. Sa svim objektivnim i subjektivnim ograničenjima. U tom kontekstu, nastojao je da podaci o drugim ljudima koje je sretao budu što tačniji, istinitiji. Ocene i procene, bitno i nebitno, glavno i sporedno. Osvetljavanje odluka i propusta, pasivnosti, rizika i komformizma. Kajanje i pokajanje. Nezanemarljivo šminkanje, pa i svesno „dopisivanje“ zbilje. I snoviđenje.“
Ulaz slobodan.
DOBRO DOŠLI!
ЖЕЉА
„Чуј“, зацвркуташе једаред поодавно Она,
С мешавином осмеха блиставог и чудне неке бриге:
„Желела бих да ти се деси нешто ружно,
Ситно, нипошто много страшно,
Невоља нека мала,
И да не траје одвећ дуго.
Само да би видео, поверовао ми,
Знао, постао свестан, наслутио бар колико сам рада
Да за Тебе учиним све, посебно тада,
Да Ти се у невољи нађем
За помоћ, разумевање, (са)осећање снажно,
Да пружим Ти топло раме и руку,
За подршку,
За било шта друго.
Да Ти покажем јасно,
И срцем и умом,
Једино како умем,
Онако нежно а страсно.
Да се у неприлици тој подичим јавно
Колико те волим дубоко, лудо,
До бола и назад ка срећи,
Немерљиво, трајно“.
Зоран Р. Томић
