U sali biblioteke „Diša Atić“, u Vladimircima, uprkos tropskoj vrućini, u četvrtak, 24. juna uveče, skoro 30 poštovalaca književnosti i istorije došlo je da prisustvuje promociji zbirke priča „Beleg od bajoneta“, trećoj i završnoj knjizi Trilogije „Vojnikova breskva“, Dragana Filipovića, novinara i književnika iz Šapca. I nisu bili samo posmatrači, nego, uz recenzenta dr Predraga Tojića, novinarku i prezenterku knjige Svetlanu Ljubić, autora i direktorku Biblioteke Jasminu Kojičić, i neposredni učesnici programa.
O tematici „Belega…“ i dve prethodne knjige Trilogije, i nezaboravu za stradalništvo, otpor i nesalomivost srpskog Roda, govrili su dr Slavoljub Savić, Miodrag Gašić, Slavica Đuričić i Dragoslav Dane Atić.
Dragoslav Dane Atić je rekao:
„Kao građanin ovih prostora imam obavezu da se zahvalim piscu Draganu Filipoviću što nam je priredio jednu hrabru knjigu. To je njena prva odlika. Hrabra je zato što ne skriva ništa, ni jednu emociju, ni jednu ogoljenu misao.
Ovu kompoziciju, odnosno seriju Draganovih knjiga, tačnije trilogiju, sa kojom smo svi upoznati, može da napiše čovek koji u sebi poseduje ljubav i empatiju prema svojoj slavnoj rodbini, prema svom Podrinju i Srbiji.
Recenzenti koji su dali svoj osvrt na ovo delo rekli su sve. Prosto je neverovatno koliko su ušli u težište teme i istakli suštinu.
Kada čitalac pročita knjigu i upozna se sa njom, on posle kazivanja recenzenata nema šta da doda i učini mu se da je najbolje da ćuti.
Ali, ova knjiga ne daje čitaocu ravnodušnost. Ona u njemu pobuđuje osećanje ljubavi, ponosa i patriotizma.
Pa priča „Beleg od bajoneta“ za nas obične smrtnike izgleda neverovatna. A istina je bila stvarnost, jer je i inspiracija za pisanje ovog dela bila stvarnost.
Potresna priča o Soki Lolić tera nas na suzu, plač i jecaj.
U delu se da videti da je pisac pomalo sociolog, filozof i izveštač.
Pisac je svojim istraživačkim radom, planiranjem, čitanjem literature i pripremajući se u dužem vremenskom periodu, ostavio dubok trag na svom putu autorstva.
Rezultat piščevog rada je jedan projekat za divljenje iza kojeg Dragan Filipović može da stane, da se isprsi i da ostane uspravan.
Ovde pisca doživljavam kao posmatrača društva: on otkriva i razotkriva tabue, piše i ono što se ne može reći uvek.
Čitajući knjigu, čovek oseća preobražaj u svom biću, a da nije bilo tako, sve ostalo bi bio poraz.
Ovu knjigu sam čitao aktivno i posle pročitanog dela ja sam ga prisvojio, tako da više ne pripada samo autoru.
Moram reći da je rodoljubivo osećanje jedna od konstanti ovog dela.
Na kraju moram da kažem da je ova knjiga puna istorije, uzbudljivih i fantastičnih zbivanja. Ona budi nadu da će profesionalna usmerenost autora ponuditi našim čitaocima još sličnih knjiga, koje na jedan prihvatljiv način čuvaju našu prošlost, tradiciju i samosvojnost koje su osnova na kojoj je zasnovana i naša sadašnjost.
Još jednom hvala, Dragane Filipoviću, na svemu što si nam priredio. Tvoje knjige treba da uđu u programe naših škola. Hvala i što su tvoje knjige mene učinile boljim čovekom.