Rijaliti Srbija
(„Ljudi moji, ma je li to moguće“?)
E, a sad ozbiljno. Da li je moguća revolucija u živom blatu, pardon u zemlji Srbiji danas, eventualno sutra? Mrka kapa. Nema od ta posla ništa. Nema ovde ni volje ni želje ni umeća za tako nešto. Ovo što sada gledamo i čemu prisustvujemo je kako mali Perica zamišlja revoluciju. Lepo je za oko ali bez konkretne učinkovitosti. Pa dobro onda, da li je evolucioni proces put kojim se može izaći iz postojeće krize svega u ovoj državi i ovakvom duštvu? Teoretski je sve moguće. Evolutivnim putem se možda i može doći do nečeg što bar liči na normalu: pošteni izbori, sloboda govora i okupljanja, nezavisni i profesionalni mediji, poštovanje zakona, pravda i slično. Za jedno stotinjak godinica. Ko doživi…
Naša trenutna situacija u državi i društvu je klasična kvadratura kruga, bez dobrih rešenja a loših, hvala Bogu, uvek ima napretek. Najtačniji opis: živo blato. Ako se trudiš da se izbaviš toneš sve brže a ako ništa ne činiš opet toneš ali sporije što u konačnici ne igra neku ulogu. Režim AV-a se raspada ali i postaje sve opasniji, kao grogirani bokser koji ne zna gde udara, vanredno stanje samo što nije i zvanično proglašeno, nasilje u društvu raste u svim pravcima, mnogi stadioni se već adaptiraju da bi mogli da prime „narodne i državne“ neprijatelje (videti pod: Argentina, Pinoče) a neka nova nesreća poput one u Novom Sadu kada je pala nadstrešnica na železničkoj stanici i ubila 16-oro ljudi visi nam svima nad glavom svakog bogovetnog dana, strah se bori sa nadom, studenti pumpaju, građani okupiraju mnoge skupštine svojih lokalnih samouprava i gađaju jajima lokalne funkcionere i pristalice SNS-a, prekidaju njihove skupove i gužvaju se sa policijom, sve se odvija ludo i brzo.
Parlamentarna opozicija je predložila, kao rešenje izlaska iz postojeće krize i neizdržive napetosti u društvu, tzv. prelaznu vladu narodnog poverenja (DS i Ekološki ustanak su iskulirali ovu akciju). Da, to će baš da pomogne da se bar na trenutak izvučemo iz živog blata koje je, izvesno, naša sudbina. Pre će nebo da nam svima padne na glavu a “Crvena zvezda” osvoji Ligu šamiona u fudbalu nego što će Nepomenik i njegova napredna banda pristati da sami sebe razvlaste. Oni će se boriti do poslednje kapi tuđe krvi da zadrže sve ono što su u poslednjih 13 godina pokrali, ubijaće ako treba za svoje privilegije i moć koju su nezasluženo stekli a koja im, kako stvari trenutno stoje, klizi iz ruku, pokazalo se to na mitingu 15. marta kada su protiv mirnih demonstranata upotrebili nedozvoljeno oruđe – zvučni top.
Oni imaju ogroman motiv da postojeće stanje ostane nepromenjeno jer u suprotnom im se smeši dugogodišnja robija a ta družina ružnih, prljavih i zlih to neće dopustiti ni po koju cenu. Komandant parade, Psihopata sa Andrićevog venca će pre izazvati građanski rat nego što će mirno predati vlast. Njemu su idoli onaj Adolf i ovi aktuelni: Lukašenko, Putin, Erdogan, Kim Džong Un, Tramp… Neće se taj bolesnik ničega zlog i naopakog libiti da bi ostao na tronu nedodirljivog diktatora.
Ako ga državni službenici u policiji i pravosuđu u prvom redu ne izdaju i pređu sa tamne strane na stranu naroda u nekom trenutku, ništa neće vredeti svi ovi protesti koji se mesecima dešavaju na mnogim tačkama zemljopisne karte Srbije, sva ova energija studenata i njihovih roditelja i profesora i prosvetnih radnika u celini kao i normalnih i hrabrih građana i građanki koji su ustali u odbranu svoje sadašnjosti i budućnosti od naprednjačkih okupatora, crnokapuljaša sa čekićima, glupih a bahatih ministara i drugih javnih funkcionera postavljenih na važna mesta u državi na osnovu partijske pripadnosti, mafijaške hobotnice koja je premrežila i otrovala celokupno društvo korupcijom i svim oblicima kriminala, toliko da se više ne zna gde počinje država a gde mafija, sve će prekriti ruzmarin, snjegovi i šaš…
Ovo „napredno“ čudovište će se ili urušiti iznutra (implozija) ili će u ovom ili nekom još gorem obliku trajati beskonačno. Mirnim, nenasilnim, protestima se ništa neće postići jer nemamo ni vremena ni strpljenja da takvim Gandijevskim koracima stignemo do cilja, nasilje, naravno, ne dolazi u obzir, razgovora i dogovora sa režimski zlikovcima ne može i ne sme biti, dakle opet smo se zafarbali u ćošak a izlazne strategije ni sa jedne strane nema ni na vidiku.
Žalosno je ali neophodno svima onima koji već mnogo rizikuju u ovoj borbi protiv ludila i zla rušiti sneška i reći: bravo legende, izdržite još malo, rizikujte još više dok i dalje veliki broj stanovnika ove močvare ćuti, sedi kod kuće i ne meša se u „politiku“ jer ako se sada odustane onda smo ga svi ugasili. A tek je mnogo posla pred svima koji žele da naprave pravedniji sistem, atmosferu i ambijent sada i ovde i za buduće generacije.
Ovu močvaru treba isušti u potpunosti i krenuti iz početka. Ako ima volje ima i načina. Da li su samo volja, pištaljke, vuvuzele i duhovite parole dovoljni za promenu rezultata na semaforu? Sigurno ne. Ali, hej, stiglo je proleće i u našu Nedođiju, što je konačno jedna dobra vest. Za sada to mora biti dovoljno sirotim malim hrčcima i hrčkovima u živom blatu Srbilenda.
Piše: Dragan Karalazić
