UMNOŽAVANjE SRPSKIH DRAJFUSA
Prođe pola godine od nezakonitog utamničenja Aleksandra Obradovića, uzbunjivača iz „Krušika“, koga državni organi ne priznaju, a itekako kažnjavaju. Da nije bilo novinara, pre svega NIN-a, za Obradovića se ne bi ni znalo, jednostavno građanin koji je nestao sa radara postojanja. A uhapsili su ga službenici BIE, koja treba da štiti državu i njene građane. Nakon posete predsendika Vučića „Krušiku“ ništa se nije promenilo, a zvanično DRI je konstatovala da je ovaj nekadašnji gigant vojne industrije debelo oštećen, i to od privatne firme oca ministra policije. Vučić je obećao pomoć Krušiku, ali ni reči ko je kriv za sunovrat ovog kolektiva. A najposle, Obradović je i dalje suspendovan, a bez ikakvog dokaza o njegovoj krivici. O tome bi državna tužiteljka Zagorka Dolovac morala da povede računa, a i mnogi, mnogi drugi. Pre svega oni građani sa moralnim načelima, ono što su učili u školi, ili od roditelja, a tako jednostavno objašnjava Imanuel Kant, kategoričkim imperativom da je to primereno svakom normalnom čoveku. Stiže još jedan dokaz „duboke“ i brutalne države, presuda za pripadnike Žandarmerije koji su tokom izazvane intervencije pretukli brata Aleksandra Vučića i Siniše Malog. Sudija, gle čuda, nijednu stavku odbrane nije uzeo u obzir. Ni to što nedostaju krunski tonski snimci uspostavljenih službenih veza organa, ni to da je bio zabranjen prolaz svima za vreme LBGT parade, da su pripadnici „kobri“ obezbeđivali mlađu braću Vučića i Malog, iako nisu imali ovlašćenja za to… I tako još mnogo čega što bi u stvarno pravnoj državi bilo dokazivo. Na kraju svi žandarmi koji su učestvovali u tome su otpušteni, a presuda je bila osam meseci uslovne kazne, i to je potpisao ministar policije, iako, opet, to nije u njegovoj nadležnosti, već direktora policije. To samo pokazuje duboku ogrezlost ovdašnje vlasti, upletenoj do grla u brojne afare. No, ovde afera sustiže aferu, a počinioci se ne procesuiraju. Nego se čak i nagrađuju položajima, naravno i novcima. Možda je nekome ko zna sve te afere dosadilo najbrajanje, ali najveći broj građana ne zna za njih, jer mediji koji su dužni da objektivno, pravovremeno i potpuno izveštavaju javnost, to ne rade. Pa ostaju afere „Beograda na vodi“, rušenja u Savamali, rušenja helikopotera sa sedam žrtva, izgradnje restorana na vrhu Kopaonika, rušenja i „kockanja“ po Beogradu, prodaja PKB… i još dosta toga što se i ne zna. Barem dok je ove i ovakve naprednjačke vlasti. Najpogubnije u svemu što nema odjeka, reagovanja, nema pobune, barem onih poštenih i časnih građana. U aferi Drajfus pobunio se, među ostalima, Emil Zola. Njegov članak: “Optužujem!“, duboko je potresao francusku javnost. Pravda je nekako namirena, Alfred Drajfus oslobođen sa Đavoljeg ostrva. Ovde, kod nas, se ne kažnjavaju očiti vinovnici krivičnih dela, čak im i sudovi izlaze u susret. Pa tako traje li traje proces Jutki za seksualno uznemiravanje, a opet on na čelu liste SRS u Brusu. Predsednik opštine Grocka Simonović, upetljan u paljenje porodične kuće novinara Jovanovića, nikako da dospe u sudsku dvoranu. Neka dela ne zastarevaju. Nažalost, kada pravda zakasni to duboko boli, pre svega one koji su mnogo propatili zbog bahatosti onih koji bi trebalo da brane državu i građane. A pogotovo čestite i poštene građane koji stradaju, eto, od zlih volšebnika, kriminalaca i inih, nekako upletenih i u samu vlast.
Dragan Eraković
