Prilikom posete centru „Kobri“ predsednik države Aleksandar Vučić ispalio je otrovne strele na račun suvlasnika „Junajted medija“ Dragana Šolaka da se sprema njegovo ubistvo. I nije to prvi put da predsednik olako izriče ovakve decidne osude, a bez dokaza, pre svega nadležnih službi.
Nekako se kasnije „vadio“ da to nije u direktnoj Šolakovoj izredbi, ali su praktično nacrtane mete brojnim novinarima u ovoj medijskoj kući. Tim osudama pridružio se i ministar informisanja Dejan Ristić, ali nije odgovorio na direktno pitanje gde i kada su novinari ove grupcije kome pretili i uputili reči mržnje.
Umnogome ovo podseća na period kada je ministar informisanja bio Vučić, kada je ubijen Slavko Ćuruvija i kada je profesionalno novinarstvo osakaćeno brojnim tužbama, a pretnje novinarima se podrazumevale.
Jasno je da postojeća naprednjčaka vlast počiva na medijskom monopolu i spinovanju istine jer sve četiri nacionalne TV frekvencije su dodeljene otvorenim propagandistima vlasti, plus navijački javni servis, sa sasluživanjem tabloida. Uprkos Ustavu i Zakonu o informisanju, u ovim medijima se otvoreno suprostavljaju odredbi o istinitom, pravovremenom i celovitom informisanju građana, što je preduslov da građani slobodno izrađavaju svoju volju.
S druge strane, novinarstvo kao zanat uči se još od osnovne škole, odgovora na pet osnovnih pitanja, i, naravno vrhovni moto: „da se čuje i druga strana“. I kad je sve to tako zašto nema tužbi na račun N1, Nova S, „Danasa“, ako to tako seju mržnju i laži.
A toga nema na ovim programima i na stranicama „Danasa“ i „Nove“ jer se novinari drže profesije. A ima itetako brojnih primera da PINK i Hepi, pre svega, a pogotovo tabloidi rade kao propagandna mašina. Uostalom, dovoljno je videti rijaliti programe gde isijava isključivost, agresija, mržnja i kič, a pojedini tabloidi i po hiljadu puta godišnje se ogreše o Kodeks novinara.
Pretnje profesionalnim novinarima su sve žešće i učestalije, a primera radi napad na Vuka Cvijića Tužilaštvo nije obradilo za tri meseca, dok je sva pravosudna sila bila upregnuta na navodni napad na novinarku Informera. Čak trojica protestanata su ekspresno osuđeni na 40 i 30 dana zatvora, ali je, srećom, ova besramna presuda povučena.
U Šapcu novinar Nenad Kulačin, nakon što su mu u Beogradu objavili adresu stana, na poštanski sandučić nedavno je urezano “X“, ma šta to značilo.
O onim pretnjama čak i gradonačelnika Beograda Alaksandra Šapića „da će mu srce iščupati“, kao i njegovom kolegi Marku Vidoskoviću, sud je smatrao da to Šapić nije ozbiljno mislio. A potvrda ovog selektivnog postupanja pravosuđa je da još nema epiloga za poternice urednici „Podrinskih“ Isidori Kovačević i još dvoje mladih Šapčana, dok i polaznici policijskog kursa bi znali da treba pratiti put novca i motiva.
Jasno je da profesionalno i slobodno novinarstvo predstavlja najveću pretnju za Aleksadra Vučića i režim, i otuda ova tipična „zamena teze“ i crtanje meta na čelu novinara. Tome se sada još dodaje da su i NVO saučesnici u tzv. sklanjanju Vučića.
Kako reče predsednik, ubačeno je na stotine miliona evra za to iz inostranstva, a pri tom, opet zaboravio na dokaze. Te NVO prolaze ne samo kroz rigoroznu kontrolu domaćih revizora veći onih stranih, koji gledaju na svaki evro u tim davanjima. Uzgred strana davanja idu najviše ovom režimu, pa su donacije Evropske unije Srbiji više od tri milijarde evra, a američke su oko milijardu dolara. Pa onda ko je sad tu strani plaćenik i domaći izdajnik?!
D.Eraković
